Gradoslovni tekstovi jednog putoskitničara

… urednik edicije „Reč i slika“ u okviru Biblioteke Službenog glasnika „Umetnost i kultura“.

– „Muzeopisi“ počinju na Kritu, a završavaju se u NJujorku. To je knjiga za čitanje, znanje i ljubav iz koje može mnogo da se sazna i obnovi ono se već zna. Stefanovićevi tekstovi mogu se posmatrati kao neka vrsta unutrašnjeg doživljaja umetnosti iz posebnog ugla, a pošto je on autor i svih fotografija u knjizi, ovo je zapravo putopis u reči i slici – rekla je Gordana Milosavljević Stojanović.

Dragan Jovanović Danilov, i sam „saučesnik“ u nekim od Stefanovićevih putovanja, ocenio je da „teško definisati ovu knjigu samo kao knjigu putopisa, jer je autor uspeo da u njoj izmiri i spoji putopis, esej, priču, arheologiju, umetnost, istoriju, kulinarstvo…“ On je napomenuo da je ova knjiga utoliko dragocenija zato što živimo u vremenu kad se ne putuje, nego se transportuje.

– Živimo u vremenu kad je život prestao da bude spor i kad je digitalna apokalipsa poremetila sva naša čula. Danas nema autentičnih pravih putovanja, niti metafizike putovanja. Zato ova knjiga sadrži dramatičnu skalu raznovrsnih tema i lokacija, o kojima Stefanović poput putoskitničara vrlo koncentrisano piše gradoslovne ljubavne tekstove. On gradove ne oseća kao ‘hladnoću tuđih svetova’, već vodi prisan dijalog sa njihovim muzejima – naglasio je Jovanović, poredeći „Muzeopise“ sa tradicijom međuratnog zlatnog doba srpske kulture kad su u ovom žanru uspešno pisali: Ivo Andrić, Rasko Petrović, Miloš Crnjanski, Stanislav Vinaver, Isidora Sekulić, Jovan Dučić, Jelena Dimitrijević…

Nenad Novak Stefanović, novinar Politike, autor više romana („Darovi mrtvih“, „Prisustvo Boga“, „Pijemont“, „Doktor sluša sving“, „Svetlarnik“, „Ubistvo u Kapetan Mišinoj“) i hronika, rekao je da je ova njegova knjiga putopisa nastavak „Vodiča kroz ljubavnu istoriju Beograda“, jer je reč o istoj poetici, te da su prethodna knjiga u kojoj je opisao 40 beogradskih zagrada i ova u kojoj je dvadesetak svetskih muzeja „poetski blizanci“.