Foto: Shutterstock/Carissa LoGrafički roman Palestina nastao je kada niko nije znao šta je to „strip novinarstvo“, a sada je pravo vreme da on dobije nove čitaoce.
Ovaj cenjeni grafički roman o Gazi, ponovo je u štampi nakon velike potražnje usled izbijanja konflikta pre dva meseca.
Palestinu je stvorio Džo Sako, a originalno ju je izdao američki izdavač Fantagraphics pre 30 godina.
Kasnije je kao celovito izdanje u Ujedinjenom Kraljevstvu izdala kuća Jonathan Cape 2003. godine, a u Srbiji je izašla u 2007. godine u izdanju Rendea.
Džo Sako je američki novinar i crtač malteškog porekla, koji je Palestinu napravio kao prisećanje na sopstvenu posetu Gazi 1991. godine, a ona je od tada osvojila brojna priznanja.
Osim toga, ovaj strip korišćen je i kao primer za izveštavanje o celom konfliktu i mnogi su ga isticali kao sjajan prikaz osetljive teme.
„Uz izuzetak jednog ili dva romanopisca ili pesnika, niko nikad nije prikazao ova užasna dešavanja bolje od Džoa Sakoa“, rekao je Edvard Sed, palestinsko-američki akademik i kritičar.
Gari Grot, jedan od osnivača kompanije Fantagraphics, rekao je da je potražnja za grafičkim romanom porasla nakon napada na Izrael 7. oktobra i bombardovanja Gaze nakon toga.
„Brzo smo rasprodali zalihu od nekoliko hiljada kopija i sada štampamo nova izdanja. Prodavci su nam tražili sve više izdanja u nedavnom periodu, što znači da je potražnja porasla na svakom nivou.“
Prilikom prve posete ovom regionu 1993. godine, Džo Sako je želeo da zameni novinarstvo crtanjem stripova, ali je otkrio da se ta dva talenta prepliću.
Hteo je da nacrta strip o svom iskustvu, ali je brzo oktrio da može i da intervjuiše ljude i to prikaže u stripu.
„Počeo sam da pristupam temi sistematski, pokušavajući da razumem strukturu okupacije i njene posledice po Palestince. Tako je fuzija stripa i novinarstva bila organska. Nisam znao šta je strip novinarstvo, samo sam sve usput smišljao.“
Grafički roman Palestina nije odmah primljen sa velikim razumevanjem
Iako se Palestina danas smatra remek-delom, kada je prvi put izašla u devet nastavaka, niko nije znao kako da je tumači.
„Originalni grafički romani bili su retkost i nije postojala ta kategorija u prodaji knjiga, pa niko nije znao šta je to zapravo“, rekao je Grot.
On je istakao da prodaja u početku nije bila sjajna, jer je više ljudi htelo da čita nove avanture X-mena nego o mukama Palestinaca.
„Samo su Džoova posvećenost ozbiljnom novinarstvu i formi stripa uzrokovali da on završi tih devet brojeva, koji su od tada postali poznati kao sjajno, empatično umetničko delo“, dodao je Grot.
Džo Sako vratio se u Palestinu početkom 2000-ih godina da bi istražio građu za još jednu knjigu pod nazivom Fusnote u Gazi.
„Stvari su izgledale veoma loše kada sam bio u poseti 1990-ih, na kraju prve intifade, ali sve je bilo još gore deset godina kasnije“, rekao je tada Sako.
„Očigledno da je sada nivo nasilja toliki, ako pričamo o civilima, da je veći od onog u Ukrajini. U prvoj intifadi, kada sam radio na Palestini, poginulo je možda 1.200 Palestinaca tokom par godina. Sada, u maloj Gazi, to je broj mrtvih u dva dana.“
Grafički roman Palestina danas se nalazi na brojnim listama najboljih dela devete umetnosti
Sako je dodao da mu je drago što se ovaj strip ponovo traži i što dostiže novu publiku, ali da je ujedno i preplavljen tugom.
„To što je ovaj grafički roman i dalje relevantan je svedočanstvo trajanju tragedije Palestinaca, iako, na neki način, jer ujedno oda njihovoj hrabrosti i odbijanju da se predaju.“
„Vratio bih se, kada bih mogao da uđem. Na sreću, mnogi palestinski novinari rade sjajan posao uprkos očajnim uslovima i opasnostima po njihove porodice“, dodao je Sako.
„Ali glavni razlog zbog kog bih voleo da se vratim u Gazu je da vidim svoje prijatelje. Nadam se da će pregurati sve ovo“, završio je on.
Izvor: The Guardian
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
