Gramčići na vagi savesti

Kiša je lila kao iz kabla. Majka joj nije uzela kišobran. Majka je dolazila u deset i trideset uveče, ali Nora je uvek za nju čuvala toplu hranu na šporetu. Ni braća joj nisu bila kod kuće, ali ona nije brinula za njih. Obično su sedeli na klupi ispred zgrade i kockali se, kladeći se na staro gvožđe, koje su krali iz vikendica u selima oko grada.

Ponekad su sa sobom, poput vihora, grabili žičane ograde dvorišta, svakakve metalne predmete, a zatim su ih predavali metalurškom kombinatu. Braća su joj imala po petnaest godina, ali su već dosta pili.

Kad se uveče vraćala kući iz „Masnog“, viđala ih je – dve zagrljene senke koje se nesigurno njišu u svim pravcima, jedan blizanac peva nekakvu pesmu, povremeno vičući iskrivljenu englesku reč, drugi peva nešto sasvim drugo, više reži ili psuje nekakvu melodiju, tako nerazumljivu i ružnu da je niko ne može prepoznati.

Tada bi ih Nora tiho pozivala i upućivala kući, jedan od njih, sitniji Georgi, bio je vrlo jak u matematici u školi, a kada ga je nastavnica geometrije srela pijanog, kako psuje koliko ga glas nosi, pozvala je Norinu majku u školu.

Norina majka nije mogla da ide jer je radila u radnji za pite u Sofiji u vlasništvu jednog Arapina. Arapin je uglavnom bio pristojan čovek, mada, čim je ugledao Noru, pitao ju je koliko bi ga koštalo da spava s njom. Arapin bi izbacio majku iz radnje za pite da se nije pojavljivala tačno u pet ujutru, jer je Nora rekla: „Ne sviđaš mi se, brate“ i posao sa spavanjem je tu bio završen.

U svakom slučaju, Nora je otišla kod nastavnice matematike.

– Georgi je veoma pametan dečak – počela je matematičarka. – Biće ogroman gubitak ako napusti školu ili ako počne da pije. U ovoj tehničkoj školi radim dvadeset dve godine – imala sam samo još jednog takvog učenika kao što je Georgi. Postao je profesor na „Tehničkom univerzitetu“, a zatim je negde otišao – da li u Sjedinjene Države ili u Englesku ne znam. Georgi ima poseban dar za matematiku, urođeni smisao za ovu nauku. Molim vas, recite mu da ne pije… Moji sinovi su u Nemačkoj, tamo rade kao građevinci. Znam da vas je troje dece u porodici, ako želite, daću svoj novac da pretplatim Georgija za časopis „Matematika“.

– Hvala – rekla je Nora.

– Bilo bi grehota izgubiti ovog dečaka za matematiku – rekla je nastavnica.

Zaista je dala Goši deset leva za časopis, uveče je njen brat došao kući potišten, posle je izašao s drugim bratom Gerginom i popili su novac.

– Upišite ga u Matematičku gimnaziju u Perniku – rekla je Toromanova.

– Ali… – Norina majka nije mogla ništa da kaže.

– U računarskom centru postoji kurs matematike – za njega je besplatan, kao za treće dete. Malo mi je neprijatno… od mojih sinova su ostale skoro nove pantalone i cipele, prosto su im male. Ne znam, gospođo, da li biste ih uzeli za svoje dečake. Želim da Georgi predstavlja školu na Matematičkoj olimpijadi u Varni.

– U redu – rekla je Norina majka. Nora je znala da nemaju novca za putovanje do Varne, ali mogli su da prodaju mali televizor – pa bi Georgi otišao na „Olimpijadu“.

Ali klinac nije otišao na „Olimpijadu“, Gergin i on su prodali pantalone i cipele koje im je dala nastavnica matematike. Uveče su se vratili pijani, nesigurno se ljuljajući uz stepenice.

Prevod s bugarskog: Elizabeta Georgiev

Autorka je poznata bugarska romansijerka i pripovedačica. Predsednica je Bugarskog PEN centra. Njen najprevođeniji roman „Četvrtak“ objavljen je nedavno na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs