Grandiozna kulisa ljudskih tragedija

U glavnoj ulozi Leonore (Léonor de Guzman) peva Jelina Garanča, a njen suprug Karel Mark Chichon diriguje odličnim orkestrom Bavarske opere. Ovu ulogu Garanča prvi put scenski otelovljuje. Pored Garanče pevaju i Metju Polencani (Matthew Polenzani) u ulozi Fernanda i Mariusz Kwiecien u ulozi Alfonsa XI. I za ostale glasove je ovo prva produkcija. Poslednja inscenacija ove Donicetijeve opere u Minhenu se dogodila pre više od 100 godina. Režiju ove inscenacije je preuzela Ameli Nirmajer (Amélie Niermeyer), koja je veoma poznata i u nemačkom govornom pozorištu. Ovo je i njena prva produkcija u Bavarskoj državnoj operi. Dakle, nakon više od 100 godina je Donicetijeva opera inscenirana kao drama o metresi jednog španskog kralja i jednog mladog iskušenika (u novicijatu).

Libreto

Donicetijeva „La Favorite“ opisuje dramatičnu ljubavnu priču o metresi jednog španskog kralja sa tragičnim krajem. U središtu radnje je mladi kaluđer-iskušenik Fernand, koji izgara od ljubavi za Leonorom, koja se slučajno našla u vrtu manastira. Fernandova ljubav će biti uzvraćena i on se odlučuje da napusti manastir. Da bi svojoj izabranici imponovao, on se odlučuje da stupi u službu kao gardist kralja Alfonsa XI koji je za svoju „favoritkinju“, svoju metresu (ljubavnicu), izabrao zapravo Leonoru. Neposredno pred svadbu sa Leonorom će Fernand otkriti ovu poraznu činjenicu. Pod teškim šokom ovog saznanja on će poražen iznova tražiti utehu unutar manastirskih zidina.

La Favorite – svet snova nasuprot hladne realnosti

Režiserka Ameli Nirmajer kojoj je ovo debitovanje u minhenskoj operi, inscenira uopšte prvi put jednu belkanto-operu. Izazov je predstavljao da se za ovaj žanr pronađu odgovarajuće slike za svet naglašenog osećanja protagonista. To su najpre poetična mesta ljubavnih snova koje su vezane za Fernandovu veru. Nakon toga je naprasno sve hladna, opora, neumoljiva realnost. Dvoje zaljubljenih ne mogu da pronađu mesto za svoju ljubav. Zakoni crkve, kao i društva, za to im ne pružaju nikakvu šansu. Tragika ženske uloge, razdirane između duhovnih i svetovnih vrednosti, stoji u fokusu Donicetijeve „La Favorite“. Mecosopranistkinja Garanča je dala ulozi Leonore dostojanstveni, lepi glas koji je blistao virtuoznošću u izazovnom crvenom somotskom mantilu.

Harmonija suprotnosti

Dirigent Karel Mark Chichon izvlači iz orkestra Bavarske opere pastozne, tamne zvukove partiture, kome slede i solisti kao i moćne scene sa horom i celokupnim ansamblom. Prva premijera u Barskoj državnoj operi je bila muzički opulentna, scenski asketična i time sasvim u službi Donicetijeve estetike kao harmonije suprotnosti.

Opera je bila Holivud 19. veka – velike emocije i spektakularna dekoracija sa melodramatičnim, srceparajućim dramaturgijama i neophodnim akcionizmom. Donicetijeva „La Favorite“ je bila proizvedena 1840. u Parizu. Gistav Flober je završnu scenu svoga epohalnog romana „Ema Bovari“ zapravo smestio u operu sa jednom Donicetijevom operom. Docnije će Robert Šuman ovu operu nazvati „italijanskim vašarskim vrištanjem“, a mladi i gladujući Rihard Vagner u pariskom egzilu je kao nadničar preživeo samo pišući različite transkripcije „La Favorite“. Tek je 1912. snimljen prvi tonski zapis ovog dela na gramofonu.

Ova opera je neka vrsta belkanto muzeja među kulisama ljudskih tragedija. Ameli Nirmajer polazi za rukom solidna i inteligentna inscenacija haosa osećanja. Spoljašnji svet nemilosrdno smrvljuje jadnog čoveka. On se nalazi u nekakvom praznom, apstraktnom duševnom prostoru, što je metafora za bespomoćnost.

Veoma uspela inscenacija i grandiozni comeback ove ne tako često izvođene Donicetijeve opere u kojoj štedro veje egzemplarni duh Grand opéra raskošnih arija i maestralne instrumentalizacije.