Grandiozna moć linija

 Od tih izloženih crteža, kolekciji u „Štedlu“ pripada 11, a ostalih 37 su iznajmljeni iz renomiranih internacionalnih kolekcija i galerija kao što su zbirka Queen Elisabeth II u Londonu, Metropolitan Museum u Njujorku, Musée du Louvre u Parizu, Palais des Beaux-Arts u Lilu ili Uffizi u Firenci. Rafaelo Santi, koji je rođen 1483. u Urbinu, a umro je 1520. u Rimu, pripada najuticajnijim predstavnicima italijanske visoke Renesanse. Njegovo delo je vekovima uticalo na istoriju evropske umetnosti. Ono se sastoji, mimo slika i fresaka, dobrim delom i iz crteža kojim je Rafael skicirao prve ideje, polagao razvoj kompozicije potonjih slika ili ih kao transfer prvih iskri pohranjivao za docnije studije sižea. Ovi crteži nastali tušem, crvenom kredom ili olovkom srebrnaste boje omogućuju kao kakav suptilni psihogram, uvid u proces koji bi se mogao nazvati „posmatranje preko ramena“.

Ovo je ujedno i premijera izložba Rafaelovih crteža u Nemačkoj. Jedan od kustosa ovog uglednog instituta, David Pasavan u vreme svog službovanja od 1840. do 1861. položio je osnove izučavanju Rafaela. Njegova monografija o Rafelu, objavljena 1839, jeste kamen temeljac potonjeg izučavanja Rafaela u 19. veku.

Izložba Rafaelovih crteža omogućuje pogled u genezu njegovog likovnog pripovedanja ili začetak studija istorijskih sižea. Prva i najvažnija grupa crteža odnosi se na Bogorodicu sa Hristom, druga grupa „Disputa“ na alegorijske pojmove i apstraktne ideje, napose na freske vatikanskih Stanza della Signatura (filozofija ili pesništvo), zatim na skice za tapiserije, koncipirane za Sikstinsku kapelu, kao i opulentna dekoracija u kapeli Chigi u rimskoj crkvi Santa Maria della Pace. Posebno mesto u crtežima i skicama ima lik filozofa Diogena za monumentalnu fresku „Atinska škola“ u Vatikanu.

Rafaelovo delo, zajedno sa delima Leonarda, Mikelanđela i Direra ide u najviše domete novovekovnog slikarstva u svekolikoj istoriji umetnosti. „Štedl“ ovom fascinirajućom izložbom otvara dveri sledećoj izložbi koja će biti posvećena Rafaelovom portretu pape Julija II. Ovaj portert je izazvao žučnu polemiku među istoričarima umetnosti o pitanju njene autentičnosti. Dok jedni tvrde da je slika bezvredna, dotle je kustosi u „Štedlu“ jednoznačno pripisjuju Rafaelu. O ovoj temi će se najdocnije u poznu jesen 2013, kada će ovaj navodno Rafaelov portret biti predstavljen u okviru izložbe pod nazivom „Raffael und das Porträt Julius’ II. – da Bild eines Renaissance-Papstes“, iznova lomiti koplja nad pitanjem njene provenijencije i njene originalnosti.