Grandiozni obrisi

I zaista, strastvenost sa kojom dirigent Oue pristupa orkestru i izabranim delima na programu, sasvim je nenadmašna i neuporediva ma sa čim. Njegova posvećenost, širina uvida i interpretacijski nerv, osećaj nadalje za trenutak u jednom živom zvučnom proticanju, to dakle reagovanje u momentu na neku novu ideju, začetu u samom času izvođenja, tu na licu mesta, a koja ima moć da nastup učini neverovatnim i neponovljivim – sve to zajedno i još mnogo nasmešenog ljudskog elana pride, od maestra Ouea stvara omiljenog beogradskog umetničkog gosta.

Da vidimo sada, kako je Eiđi Oue ovde započeo ciklus „Za početnike“ u dvostrukom, ‘filhrmAnijskom’ izdanju. Najpre je talentovani mladi kompozitor, Draško Adžić, svojim „Talusom“ (porudžbina Beogradske filharmonije) iscrtao grandiozne obrise jedne sveže stvaralačke stvarnosti, sred koje – tako očaran lepotom svakog pojedinačnog instrumenta – podiže on svoju kulu vibracija, sve podešenijeg zvuka, ugođenog krasno sa šumovima vasione, sa tim opijajućim hukom promičućih nebeskih tela. Izlazak jednog od najcenjenijih umetnika svoje generacije, pijaniste Stivena Kovačevića (1940), da sa Filharmonijom izvede Mocartov Koncert za klavir i orkestar br. 24 K 491 u ce-molu, bio je pak posebno emotivan trenutak. Gospodin Kovačević prineo nam je na dar jedno odistinski neprocenjivo sećanje na divne dane svetskog pijanizma, poreklom iz onog vremena kada se kontaktu sa instrumentom, lepoti tona i produbljenom osmišljavanju interpretacije – u svim potankostima detalja, ali i u kompletno srasloj celini – prilazilo sa dirljivom ozbiljnošću, isključivo u čast i slavu muzike i kompozitora, te sa neoskvrnutim poštovanjem. Njegov Mocart bio je tako u zvuku blistavo bistar, sa pravom merom okretnosti u unutrašnjim mikroritmovima, kao i sa elegantnom preciznošću boja unutar pažljivo izglačanih dragulja stavova. Sve pomalo pod koprenom klavirske nekadašnjice, ali ipak one za kojom povremeno iskreno čeznemo.

Ali, ta Betovenova Simfonija br. 5! Genijalnog pulsa pod Oueovom palicom, frenetičnog poleta, gromoglasne objave inspiracije – ne, nije vam bilo druge nego da prikujete uši i oči za ovaj redak užitak uživo. Svi slojevi dela, zahvaljujući zdušnom trudu čitavog orkestra sa koncertmajstorom Miroslavom Pavlovićem na čelu, ovde su bili osvetljeni specijalnim svetiljkama u jednom i te kako osvešćenom izvođenju, da vam se pokatkad činilo kao da prvi put u životu čujete neke delove Simfonije. Dirljivo otkucavajući ritam, eruptirao je u betovenovskoj trijumfalnoj nepokornosti jednim virtuoznim zanosom ansambla, a da je sve besprekorno ostajalo plemenito uspinjuće, u prefinjenim gradacijama, sa nežnom odlučnošću i čudesnim jedinstvom u opredeljenju ka vrhuncu. Čist rock’n’roll!