Graovac: Milan Obrenović ostao je nepravedno skrajnut u našoj javnosti

Podsetivši da je srpski narod nekim svojim vladarima bio naklonjen više nekima manje, te da je tako i danas, Graovac je  tribinu počeo zanimljivim zapažanjem da ta (ne)privrženost, gotovo po pravilu, nikada nije bila u tesnoj vezi sa dostignućima vladara, rečeno je u saopštenju.

– Jedan od retkih vladara u našoj istoriji o kome je postojao pozitivan konsenzus je Mihailo Obrenović, a uz njega je i Petar Prvi Karađorđević, kralj Oslobodilac. S druge strane, Milan Obrenović ostao je nepravedno skrajnut u našoj javnosti, pa i u istoriografiji – rekao je Graovac.

U nastavku, Graovac je podsetio da je u vreme vladavine Mihaila Obrenovića Srbija dobila ključeve gradova, izgradila je  brojne institucije, započela reforme vojske, a tokom vladavine kneza i kralja Milana postala je nezavisna i priznata država, uvećala je svoju teritoriju za petinu i proglašena je za kraljevinu.

– Milan je takođe sprovodio reforme, uvodio obrazovanje, osnovao je institucije. Ne možemo reći da su njegova dostignuća manja od Mihailovih, ali je Milan ipak ostao u njegovoj senci – rekao je autor tribine.

Milan Obrenović (1854-1901) bio je sin Miloša Obrenovića, Jevremovog sina i rođenog brata velikog kneza Miloša. Milanov otac odabrao je vojnički poziv, a dobar deo vremena provodio je u raspusnom načinu života. Slično je živela i Milanova majka Marija. Kada mu je otac umro, o devetogodišnjem Milanu brigu je preuzeo njegov rođak Mihailo Obrenović, tadašnji knez Srbije. On se postarao da se Milan, inače izuzetno lep mladić, dobro obrazuje.

Milan je postao vladar u svojoj 14. godini, oženio se u 21. godini Natalijom Keško iz Vlaške s kojom je imao sina Aleksandra. Vladao je 20 godina. Tokom svoje vladavine doneo je novi ustav, u to vreme jedan od najdemokratskijih u Evropi. Bio je dosledan političkoj platformi svojih prethodnika na prestolu Srbije iz reda dinastije Obrenović. NJegovom zaslugom Srbija je iz Istočne krize izašla kao pobednica sa međunarodno potvrđenim statusom nezavisnosti, koju su joj garantovale velike sile na Berlinskom kongresu 1878. godine.

Razveo se od Natalije u svojoj 35. godini, povukavši se  sa prestola 1889. u korist svog maloletnog sina. Potom je  putovao, provodio se i trošio enormne sume novca. Vratio se docnije u Srbiju na poziv svog sina i obavljao važne funkcije, prvenstveno u vojsci koju je reformisao. Ta vojska će odneti slavne pobede u Prvom svetskom ratu.

Razočaran što je njegov sin za suprugu odabrao Dragu Mašin, Milan je trajno napustio Srbiju 1900. godine. Ubrzo se razboleo od upale pluća i upokojio kao četrdesetsedmogodišnjak. Sahranjen je u manastiru Krušedolu.