Grčka i pravoslavni svet opraštaju se od Mikisa Teodorakisa

Povodom odlaska čoveka koji je bio umetnički, politički i moralni simbol Grčke, oglasili su se i poglavari Carigradske patrijaršije, SPC i Albanske pravoslavne crkve.

Francusko-grčki institut saopštio je da je Francuska bila Teodorakisova druga kuća tokom diktature vojne hunte u Grčkoj, dok su Jutjub preplavile razne kompilacije njegovih najpoznatijih kompozicija, uključujući i snimke iz antičkog Odeona Heroda Atika podno Akropolja u čijoj je blizini živeo do urnebesnog koncerta u Minhenu 1995. na kome je zajedno sa glumcem Entoni Kvinom – Grkom Zorbom iz istoimenog kultnog filma igrao sirtaki koji ih je obojicu učinio besmrtncima.

Na sajtu Francusko-grčkog instituta objavljena je Teodorakisova fotografija sa uručenja Ordena Legije časti, uz kompozitorovo opažanje da su “njegove najpopularnije pesme napisane u Parizu, gde su mu rođena i oba deteta” kao i da je njegovo prijateljstvo sa Fransoa Miteranom bilo „škola filozofske estetike i političke mudrosti“.

„Sloboda, muzika i politika: za Mikisa Teodorakisa ove tri reči bile su neraskidivo povezane sa Parizom i Francuskom. Mikis Teodorakis je besmrtan“, poručuju iz ovog Instituta.

– Mikis Teodorakis je bio vodeći kompozitor, jedinstven stvaralac, veliki čovek. Imao je sposobnost da svoju muziku odredi na poseban način, majstorski ugrađujući dinamiku društvene poruke svakog doba.

Svojim neprocenljivim radom uspeo je da izrazi univerzalne humane ideale, poput slobode, jednakosti, demokratije, pravde, solidarnosti i mira. Uvek se borio za ove ideale energično i otvoreno, stavljajući svoje bližnje u središte svog života.

Zato je svojom muzikom dirnuo nebrojena srca širom sveta – izjavio je carigradski patrijarh Vartolomej juče posle jutarnje molitve, prenose crkvene agencije.

Poglavar Albanske pravoslavne crkve arhiepiskop Anastasije (Janulatos) inače rodom Pirejac, Teodorakisa je nazvao “arhanđelom na muzičkoj sceni, koji je iskoristio darove koje je mu je dao Bog i velikodušno ih ponudio univerzumu”.

Prema arhiepiskopovim rečima, Teodorakis je “u potrazi za Bogom bio osetljiv i diskretan”, a njegovim muzički vrhunci inspirisani su crkvenim pesmama.

Patrijarh srpski Porfirije pozvao je Srbe da “prisluže voštanicu za velikog srpskog prijatelja koji je pronevši svetom lepotu grčke muzike pokazao bogatstvo i lepotu grčke kulture i nesalomljiv duh grčkog naroda”.

Saučešće povodom Teodorakisove smrti grčkim zvaničnicima uputili su srpska ministarka kulture i informisanja Maja Gojković i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.

Mikis Teodorakis preminuo je u četvrtak ujutru u Atini u 96. godini usled problema se srcem i plućima. Osim velikog umetničkog i političkog nasleđa iza njega su ostali i njegova 68-godišnja supruga Mirto Altinoglou, kćerka Margarita Teodorakis i sin Đorđe Teodorakis.

Spektakl na BFI

– U čast 80. rođendana Mikisa Teodorakosa na Trećem Beogradskom festivalu igre izveden je u Centru Sava spektakl ‘Canto General’, na izvanrednu Teodorakisovu muziku.

Koreograf je čuveni Rej Bara, a poetsku nit čine stihovi Pabla Nerude – priseća se za Danas reditelj Nebojša Bradić, od koga smo dobili i Teodorakisovo pismo organizatorima BFI.

“Kako sam se i pribojavao, moje zdravlje ne dozvoljava nikakva pomeranja. Tako je moja žalost u ovom trenutku ogromna, jer sam se iskreno nadao da ću još jednom videti prelepi Beograd i moje prijatelje.

Istovremeno sam beskrajno srećan što će moju muziku dočekati srpski narod i publika festivala, i uživati u posebnoj predstavi prvog gostovanja baleta iz Atine kome sam posvetio mnoga dela…

Moj život je muzika. Od najranijeg detinjstva. Svaka reč, šum, svaki pokret. Sve što me okružuje, sva moja sećanja i osećanja, sve ono što me ljuti i provocira jeste moja inspiracija. Sve može postati muzika”, pisao je Mikis Teodorakis.

Poslednji veliki Grk

Grčka pevačica Marija Farantouri, jedna od najbližih Teodorakisovih muzičkih saradnika, izjavila je da je on “univerzalnim jezikom muzike i poezije govorio o ljudima, njihovim borbama, radostima i tugama zbog čega je globalni umetnik, ali pre svega Grk”.

Lefterije Papadopulos, čije je mnoge pesme Teodorakis uglazbio, osvrnuo na „velikog Grka“, uz opasku da se „takav muzički, politički, kulturni fenomen više neće pojaviti“.

Zulfu Livaneli, turski pesnik i tekstopisac, rekao je za Teodorakisa da je bio „poslednji veliki Grk“, poredeći njegovo muzičko stvaralaštvo sa Betovenom, Bahom i Vagnerom.