Grejs Džons i Herbi Henkok u Gentu

U desetak dana jula, publika je prisustvovala koncertima koji se održavaju na otvorenom prostoru, u interesantnom arhitektonskom kompromisu između starog manastira iz XIII veka i modernih objekata. Tokom više od nedelju dana, nastupili su: Grejs Džons, Herbi Henkok, Kriščan MekBrajd, Mekkoj Tajner sa Gregom Tabornom, Vejn Šorter, Nora Džons, Kamasi Vašington, Gogo Pinguin, Piter Doherti, Triksi Vajtli, Arkajv i mnogi drugi. Festival je bio podeljen u dva dela: prvi je bio posvećen mainstream-u i avangardnom džezu, a drugi fjužn i rok džezu.

Prvog dana festivala je nastupila sjajna Grejs Džons koja, iako se bliži sedmoj deceniji, nije izgubila nimalo od svoje harizme i originalnosti. Posle 19 godina pauze vratila se 2009. sa albumom Hurricane, a trenutno snima novi album i priprema veliku svetsku turneju sledeće godine. Na pozornici se pokazala originalna i puna energije kao i na početku karijere. Na sebi je, osim tribalnih crteža po telu, imala crni korset koji joj je otkrivao grudi. Grejs Džons je otpevala najveće hitove: Slave to the Rhythm, My Jamaican Guy, I’ve Seen That Face Before… i potpuno oduševila publiku. Iste večeri su nastupili i članovi grupe Gogo Pinguin iz Mančestera. Ova tri momka su već veoma uspešno nastupila u Gentu pre dve godine i postigla ogroman uspeh. Oni su neka vrsta ambasadora nove škole džeza i mnogi ih već stavljaju u isti rang sa saksofonistom Kamasijem Vašingtonom. Odslušali smo stvari sa poslednjeg albuma Man Made Object.

Sledećeg dana je bilo mnogo interesantnih koncerata, ali veliku pažnju je izazvao kontrabasista Kriščan MekBrajd sa bendom New Jawn. MekBrajd je sa svojim novim kvartetom u sastavu: DŽoš Evans (truba), Markus Strikland (saksofon) i Našit Vejts (bubnjevi) potpuno osvojio obožavaoce svirajući kontrabas, gotovo kao da je ukulele, sa neverovatnom sigurnošću i originalnošću. Ceo kvartet je veoma dobro uigran, a posebno su bile interesantne improvizacije u ritmu svinga.

Posle Mek Brajda nastupio je Herbi Henkok kao zvezda večeri. Njegov vrhunski bend sa Vinnijem Kolajutom za bubnjevima, Džejmsom Genusom na basu, Lionelom Luekeom na gitari i Terasom Martinom za klavijaturama i na saksofonu je svirao izuzetno spontano i kreativno. Koncert je počeo dugom improvizacijom stvari Actual proof iz koje je odmah došao do izražaja talenat gitariste Luekea. Sve njegove stare kompozicije, kao što je Cantaloupe island, svirao je u potpuno drugom aranžmanu, tako da su bile gotovo neprepoznatljive uz kosmičke efekte. Akcenat tokom celog koncerta je stavljen na transformaciju zvuka, pa je njegov portabl sintisajzer ispuštao vrlo čudne tonove imitirajući razne životinje. Za bis je izabrao Chameleon na veliko oduševljenje publike i tako završio svoj izuzetni nastup.

U narednom danu najviše interesovanja je bilo za dva koncerta: Mekoj Tajnera sa Kregom Tabornom, koji je takođe pijanista i, u drugom delu večeri, Vejn Šortera sa filharmonijskim orkestrom. Iako se veoma teško kretao na sceni, Mekoj Tajner (78) nije ništa izgubio od svoje virtuoznosti. Potpuno nas je omađijao svojom lirikom koja na momente podsećala na Erola Garnera. Koncert je bio zamišljen kao nastup troje pijanista, ali je nažalost čuvena Geri Alen, muza pokreta M-Base, preminula krajem juna. Kreg Taborn je veoma specifičan muzičar i ovaj put je nastupio pre Mekoj Tajnera, koji je njegov idol.

Veliko iznenađenje bio je nastup Vejna Šortera i njegovog izuzetnog kvarteta sa Danilom Perezom (klavir), Džonom Patitućijem (bas) i Brajanom Blejdom (bubnjevi). Iako je sve vreme sedeo, Šorter je sa 83. godine po ko zna koji put pokazao da je neprevaziđeni majstor kad su u pitanju tenor ili alt saksofon. Iako je koncert počeo pomalo rastrojeno, kvartet je već u drugoj stvari dobio na snazi, a Šorterov saksofon je u kratkim intervalima davao izuzetan ritam celokupnom izvođenju. Međutim, posle nekoliko sjajno izvedenih improvizacija, nastupilo je razočarenje, iako je to bio Šorterov specijalni projekat. Naime, na scenu je izašao Casco Filharmonijski orkestar koji je do kraja pratio Šorterov kvintet. Koncert se pretvorio u neku vrstu klasične muzike, usporenog i razvučenog ritma, a Šorter i njegovi muzičari su bukvalno bili „pokriveni“ zvukom orkestra.

Prvi deo festivala je zatvorila Nora Džons u svom prepoznatljivom stilu. Ona je predstavila novi album Day Breaks na kome je radila sa Vejn Šorterom, Dr Luni Smitom i Brajanom Blejdom. Interesovanje je bilo ogromno, jer je ovo jedini koncert koji je Nora DŽons predvidela u Belgiji na svojoj celokupnoj turneji.

Posle pauze od nekoliko dana, festival je nastavljen u drugom ritmu sa sjajnim koncertom Kamasija Vašingtona i belgijskog benda Staf. Zatim su sledećeg dana nastupili Triksi Vajtli i Piter Doherti, da bi se festival završio koncertima Kriste Bel, londonske grupe Arkajv, koja neodoljivo podseća na Masiv Atak ili Portished sa muzikom koja meša trip-hop i progresivni rok. Nastupili su i nojz bend, sa nemogućim imenom, Hypochristmutreefuzz iz Genta i originalna nemačka grupa Einsturzende Neubauten na čelu sa Bliksom Bargeldom koji je nekada svirao sa Nik Kejvom u grupi Bed Sids.