(BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC/MO)Dvadeseti Exit festival otvoren je pred hiljadama oduševljenih posetilaca, okupljenih ispred Glavne bine, kao u stara dobra vremena. Da li baš? O da, i te kako.
Uprkos, mračnim prognozama i svakako primerenijem spisku izvođača za i dalje teške, pandemijske uslove unutar kojih se odvija, EXIT je ove 2021. godine bez sumnje okupio publiku – kao malo koja muzička manifestacija u Evropi i svetu – i to ne samo onu domaću i regionalnu, već i internacionalnu takođe, sudeći bar po različitim jezicima koji se mogu čuti u gradu i unutar zidina Tvrđave.
Slučaj velike regionalne zvezde Senidah na Main Stageu podelio je u startu mišljenja tvrdokornih ’starosedelaca’ Exit festivala na one krajnje netrpeljive i one druge, nešto tolerantnijeg pristupa.
Ako pogledate pažljivije u publiku, međutim, primetićete do isteka večeri zanimljiv fenomen. Ogromna masa posetilaca koja se okupila da pozdravi iz sveg grla kraljicu domaćeg trapa, Senidah, sa jednakim oduševljenjem kliče Buč Kesidiju, pevajući uglas sa svojim idolima baš svaku pesmu, a jednaki entuzijazam i vladanje stihovima celog repertoara važi i za punkere Hladno pivo.
Ne treba posebno ni napomenuti – pogađate već – kako je ista ekipa u prvim i svim sledećim redovima nadahnuto uzvikivala „di-džej-snejk-di-džej-snejk“ u iščekivanju glavne zvezde večeri?! Možda se sastav u auditorijumu stvarno malkice i menjao od umetnika do umetnika ovom prilikom, ali verujte ne značajno.
Da li su onda stvarno došla nova vremena za Exit? Ili, čak, za čitavu populaciju slušalaca širom planete? Dok su se nekadašnje ekipe delile na one rock, pop, disco, punk, heavy metal, hip-hop ili koje god već provenijencije, današnji mladi pokazuju neuporedivo više smisla za prevazilaženje žanrovskih granica.
U novom milenijumu – stilovi su se očigledno sustigli u jednoj istoj tački vremenske horizontale, sve je dostupno istog časa, ne postoji istorijska svest o muzičkim razdobljima i rodoslovnim stablima, tako da savremeni ljubitelj i nije opterećen strogim kanonima nekadašnjih nep(r)opustljivih fan klubova unutar generacije.
Mislite šta god hoćete, ali ta navedena dobrodušnost spram različitih muzičkih opcija stvarno tera da se o mnogo čemu zapitate, i najzad zaključite – ovakav stav definitivno na terenu pobeđuje!
Gledate li Senidah kako komanduje sa Glavne bine hiljadama razdraganih omladinaca ispred sebe, izvodeći svoj apdejtovani r’n’b ritual, vrhunski uvežban i bez i traga praznog hoda – primećujete njenu znalačku dominaciju scenom. Onog časa, kada se nađe na pozornici, uključujući i jednu ovako ogromnu – ona je u potpunosti ispunjava, druge i ne primećujete. Pa, dopadalo vam se to ili ne…
Buč Kesidi stupaju na Glavnu binu odmah zatim u svojim neverovatnim svetlucavim odelima, pravi „Space Oddity“ stajling a la Dejvid Bouvi. Njihov jedinstven puls momentalno će očarati publiku na sasvim drugačiji način, devojke će vrištati bez prestanka kao svojevremeno za Bitlsima, bez šale, bila je ovo prava groznica četvrtkom uveče.
Buč Kesidi uhvatili su svojim zvukom i tekstovima jedan generacijski sentiment za koji je bilo krajnje vreme da ga neko ovako iskreno i proživljeno iskaže.
I, da, „Nema ljubavi u klubu“ – potpuno je genijalna i raspamećujuća pesma kojom je verovatno trebalo završiti ovaj originalni nastup, a malo više pokretljivosti glavnih aktera preko scene, nešto je za čim muzika sastava Buč Kesidi, čini se, upravo žudi. Njihovim odličnim pesmama i izgledu istinskih superstarova ne bi zato bilo na odmet i malo izazovne ’cool’ koreografije.
Hladno pivo, očekivano su razigran ’old school’ punk-rock bend odličnog tempa, izvrsno sročenog rasporeda pesama i jasno formulisanog zvuka.
Od njih dobijate tačno ono što valja – super profi nastup i nepretenciozno duhoviti šou frontmena Kekina.
Njihova dobrota i poštenje podižu bezgranično veselje u publici, a svoj koncert će završiti a cappella verzijom pesme KUD Idijota „Kad sunce opet zađe“, što vas stvarno na kraju svega gane i zakuca za nepokornu žilu nekadašnjeg SFRJ rock’n’rolla.
Izlazak DJ Snakea na scenu je kao direktni prenos sletanja svemiraca – nalik Denisu Rodmanu sa svojom plavo ofarbanom kosom, on vrelim bakljama prži obod pozornice, donoseći više nego intenzivan šou.
Snake se rado penje na svoj di-džej pult tokom ovog nastupa i odmah zatim ukršta oštre ritmove, mačuje se bukvalno sa njima, pesniči sa zvukovima i tek za trenutak opušta soulom nove generacije, da bi vas smesta ponovo ubacio u bubanj neke natprirodne veš mašine i uključio na najjače.
DJ Snake ima i duševnih momenata, gromko potpomognut svojim francuskim sunarodnicima, kao i svim ostalim egzaltiranim nacijama, sabranim u jedno. Šetnja kroz njegovu radikalnu EDM verziju pop muzike oduševljava mlade, koji su ovde u daleko najvećem broju.
Ali, Roni Size i njegov jedinstveni MC Dynamite, nešto su poput institucije unutar institucije – prve zvezde Exita 2001, otvorili se nam svojevremeno uši reskim zvucima tada još novog ’drum and bass’ zvuka, a sledeće godine i pokličom koji nas je sve smestio u istorijsku dimenziju: „Srbijo, da li si spremna za budućnost?“.
Naravno, niko nije mogao da spozna da će budućnost biti pod maskama za 20-ak godina, ali veliki majstori inteligentne zabave Roni i Dynamite opet su tu, kao i mnogo puta u međuvremenu, da raznesu Main Stage neumornim izlomljenim ritmovima i nepredvidivim izlivima energije koja nas nosi do zore.
Šta reći, legende su uvek legende i hvala Exit festivalu što nas je tokom svog dugog postojanja upoznao sa mnogima od njih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
