Po mišljenju muzikologa, koji su se terminom „groove“ prvi put pozabavili još devedesetih godina prošlog veka, reč je o intuitivnoj reakciji na pažljivo osmišljene i vešto uklopljene ritmove žanrovski različitih melodija, čiji je osnovni cilj navođenje jedinke da udobni sedeći ili ležeći položaj zameni manje udobnim stojeće-igrajućim ili da, u najgorem slučaju, počne cupkati donjim ekstremitetima. Jedina, do danas poznata nuspojava gruva je neprekinuti osećaj razdraganosti neoprezne individue koja mu se potpuno prepustila.
Oslanjajući se na prethodnu definiciju, Zemlju gruva mogli bismo definisati kao imaginarnu teritoriju na kojoj je giljotinu propisa preživeo jedino Ustav, koji je, pak, sveden na dva člana: 1. Osnovna obaveza stanovnika Zemlje je da budu dobrog raspoloženja i da isto neprestano šire; 2. Ostale obaveze i prava su strogo regulisani uredbom pod imenom „WTF Is Gruvlend“ koja se bez nadoknade može preuzeti na http://gruvlend.net.
Ako vas je uvodni pasus zaintrigirao dovoljno da na priloženoj internet adresi zatražite muzički azil, onda bi trebalo nešto da znate i o vlastodršcima, to jest trijumviratu koji je pomenutu uredbu doneo još maja ove godine. Zemlja gruva je (slično mnogim „pravim“ zemljama na ovim prostorima) nastala dezintegracijom elektro-rege sastava Mistake Mistake iz kojeg je, „gladna“ vlasti i samostalnog upravljanja sopstvenim „resursima“, istupila vokalna trojka poznata kao MC Milovan, Zoe Kidah i Constructa. Odričući se elektronske muzike koja je bila zaštitni znak matične „države“, otcepljeni građani su se opredelili za „žive“ instrumente (gitara, bas, bubanj, trube) i ovde pomalo zaboravljene afro-fanki-soul ritmove, pa je prvenac „WTF Is Gruvlend“ neosporno predstavljao novinu u srpskoj mejnstrim ponudi. Zahvaljujući inovativnom marketinškom pristupu, te šarenom, lako uočljivom, „celofanu“ u koji je uvijen usvojeni koncept (što je zasluga i vizuelnih umetnika okupljenih oko „dvora“), fama o bendu se brzo širila, a numera „Najlepše želje“ je zasluženo okupirala frekvencije domaćih radio stanica. Taktički osmišljeno ili ne, „Gruvljani“ su svojih deset zapovesti (računajući i uvodnu „Himnu“) obelodanili neposredno pred početak leta, kada je, zbog „podivljalih“ hormona, uračunljivost konzumenata gruva bitno umanjena, pa zavodljive melodije lako navode na pomisao da se radi o, za ovdašnju geografsku širinu i dužinu, izuzetnom materijalu. Vremenski otklon je u takvim situacijama preko potreban jer se hladnije glave donose verodostojniji sudovi. I zaista, šest meseci kasnije čitav koncept se ne čini toliko „revolucionarnim“ kakvim se (na momente!) činio kada je stavljen na uvid javnosti.
Iako „Gruvlend“ veštim kombinovanjem afro, fanki i rege obrazaca, te inteligentnim korišćenjem glasovnih mogućnosti pomenute trojke uspeva da ostvari primarni cilj i promoviše gruv(anje) kao novi pravac na klinički mrtvoj srpskoj muzičkoj sceni, ispostavlja se (nakon pažljivijeg slušanja) da su melodije prečesto bazirane na varijacijama jednog te istog gruva. Posmatrane pojedinačno, pesme tu „anomaliju“ ne otkrivaju, ali preslušavanje albuma u celini brzo dovodi do prezasićenosti i ritmom i harmonijama koje su u nekim numerama („Danas nije juče“, „Šećeru“, „U opasnosti“) čak veoma slične. Instrumentalne deonice se, i pored toga što su strukturno dobro uklopljene i korektno odsvirane, ni u jednom trenutku ni po čemu ne ističu, pa je njihov doprinos promeni atmosfere na albumu neznatan. Tako je emocija koju slušalac stekne nakon prve strofe ista ona koju ima i na kraju pesme, sa tendencijom njenog zadržavanja i u narednih tridesetak minuta, koliko album traje. Jedine dve pesme koje se aranžerski razlikuju od ostalih su interesantna etno-autotjunska „Da bi nam“ koja podseća na radove iz Mistake faze i zastrašujuće fanki-džijevska „Reći ću ti“ za koju zaista nije jasno po kom kriterijumu je uvršćena na ovaj album. Komplimente treba uputiti originalnim tekstovima čija višeznačnost pesmama daje izvesnu dozu misterioznosti.
Ako se pomenute manjkavosti albuma mogu pripisati još nepreležanim „dečjim bolestima“ i ishitrenosti koja je, verovatno, posledica želje da se „matici“ što pre dokaže da je egzistencija moguća i van njenih granica, onda ima dovoljno osnova za nadu da će Zemlja gruva biti prosperitetna i stabilna tvorevina. Ali, pre podnošenja molbe za dobijanje državljanstva ne bi bilo loše sačekati usvajanje još jednog akta, za Zemlju važnijeg i od WTF uredbe: Zakona o nasledstvu. Tada će biti jasno da li se (ili ne) radi o još jednoj banana državi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.