Hana Selimović: Vidimo se u mraku

Sutra, 17. juna, u Narodnom pozorištu u Beogradu od 19.30 biće izvedena jedna od nezaboravnih predstava u Igorovoj režiji „Carstvo mraka“ po tekstu Lava Nikolajeviča Tolstoja. Glumica Hana Selimović je na svom Fejsbuk profilu objavila vreme i mesto izvođenja predstave – Velika scena, uz poruku   „Vidimo se u mraku“.

Teme ove Tolstojeve drame nastale 1886. godine su i danas aktuelne – prevara, pohlepa, licemerje, ubistvo, čedomorstvo, a sve zarad novca koji je „svakom poslu gospodar“.

Slavni pisac u ovom komadu o grehu i izopačenosti karaktera, za šta najviše krivi očajničko siromaštvo, pruža dovoljno dokaza da su svi ti ljudi koji žive u jednom takvom carstvu mraka i sami mračni i svi međusobno podjednako sposobni za ono najgore…

Predstava se, između ostalog, izdvaja i po tome što se scena nalazi iza specijalne staklene pregrade zahvaljujući kojoj glumci ne mogu ni da vide ni da čuju publiku, a za takvo nesvakidašnje rešenje, prvi put primenjeno u nekom beogradskom pozorištu,

Torbica je smatrao da postoje konceptualni, praktični i umetnički razlozi.

Svetlo

Predstava „Carstvo mraka“ je jedina koju je Igor Vuk Torbica režirao u nacionalnom teatru.

Prošle godine, na vest o njegovoj smrti, rediteljka Tatjana Mandić Rigonat se zapitala zašto je Torbica najmanje režirao u Beogradu, pogotovo, zašto ako su klasici u njegovim rediteljskim interpretacijama oživljavali kao naši savremenici.

– Pozorište je i carstvo licemera i carstvo svitaca. On je zaista bio svitac, onaj što je umeo da upali iskru života i poezije u pozorištu u vremenu carstva mraka – kazala je tada za Igora Vuka Torbicu Tanja Mandić Rigonat.

Premijera Tolstojeve drame u Torbičinoj režiji je održana je 24. marta 2017. godine.

Iako je tokom studiranja poželeo da radi na ovom komadu i uprkos tome što je znao da je neke delove teksta teško prikazati na sceni, Torbica je dobio priliku da se poduhvati ovog izazova u dogovoru s tadašnjim direktorom drame Narodnog pozorišta Željkom Hubačem.

U intervju za Danas tim povodom Torbica je kazao da su se obojica složili da je „Carstvo mraka“ tačan naslov i za to vreme i za Narodno pozorište u Beogradu. Prisećajući se procesa rada na toj predstavi Željko Hubač kaže za Danas da je ona u umetničkom i produkcijskom smislu bila jedna od najznačajnijih iskoraka tadašnjeg repertoara Drame nacionalnog teatra uprkos izrazito skromnim uslovima s kojima su morali da se bore.

Samovar

–  Predstavu koja je te godine proglašena od strane stručne kritike za najbolju u Srbiji, stvarali smo u nadasve skromnim tehničkim uslovima.

U nedostatku prostora smo neke od zahtevnih proba, koje su zbog koncepta zahtevale specifičan glumački izraz, organizovali čak i u foajeima galerija, od dramaturške sobe smo napravili studio za sjajne kompozitore Nenada i Alena Sinkauza, izmeštali smo miksetu zbog paralelnog toka muzike i glasa u salu, bili u permanentnom strahu da li ćemo uspeti da ozvučimo glumce „zatvorene“ u magičnu scenografiju Branka Hojnika, koja je imala i fizički taj četvrti zid od pleksiglasa, noćima nismo spavali zbog velikih problema sa tim da li će nam postojeći svetlosni park omogućiti adekvatan dizajn svetla, da li će projektor lampe malog lumena uspeti da „domaši“ do zadnjeg zida u prednjoj projekciji… –  priča Hubač.

On kaže da se Igor Vuk Torbica sa svim tim  „nesavladivm“ preprekama borio sa velikom upornošću čoveka čelične volje. Prema Hubačevim rečima, prednost su imali u tome što su glumci bili motivisani verom u reditelja, to jest, u Igora.

–  Videli su da zna šta hoće, a hteo je da zakorači izvan granica konvencija srpskog teatra. Nikoga nije štedeo, ponajmanje sebe. Kada smo u očajanju shvatili, dva dana pred premijeru, da deo scenografije, samovar, nije adekvatne veličine, sećam se da sam bio potpuno slomljen. Nismo imali ni para u budžetu, ali ni vremena zbog komplikovane procedure tih prokletih tendera, da ga nabavimo. I Igor je u tom trenutku mog iskrenog beznađa, pun razumevanja za sve probleme sa (ne)uslovima u kojima smo stvarali repertoar naše Drame, rešio problem tako što je otišao do prodavnice i od svog skromnog honorara kupio samovar, poklonivši ga teatru. Zamolio me je tada da mu obećam da ću mu, jednoga dana, kada se ta predstava ne bude više igrala, vratiti taj samovar, uspomene radi. Nažalost, to obećanje neću moći da ispunim… –  konstatuje Željko Hubač.

Antikatarza

„Carstvo mraka“ je predstava koju je publika pozdravljala stajaćim ovacijama, ali je kod većine onaj intimni doživljaj ovog ostvarenja bio nekakav unutrašnji muk, ćutnja…

U intervju za Danas na pitanje zašto je promenio kraj Tolstojevog komada, rađenog po istinitom događaju, pa Nikita u zadnji čas odustaje od javnog priznanja grehova, Igor Vuk Torbica je tada, između ostalog rekao: „Odluka da se ide u ono što ja nazivam antikatarzom jeste puna i svesna rediteljska odluka, za koju znam šta nosi kao posledicu, ali jednako tako stojim iza svoje odluke, znajući šta ona gledaocima ‘izvuče ispod nogu’. Žao mi je, ali iz moje trenutne perspektive deluje mi da katarzu nismo zaslužili ni u pozorišnom predstavljanju. Sažeto rečeno – pomenuta, savremena psihologija čoveka ne suočava se, ne priznaje, ne traži oproštaj, nije u okruženju u kojem priznanje bilo što zaista znači.“

Glumačka postava

U predstavi „Carstvo mraka“ igraju: Olga Odanović (Matrjona), Hana Selimović (Anisja), Vanja Ejdus (Akuljina), LJubomir Bandović (Petar), Anastasia Mandić (Kuma), Nebojša LJubišić (Aćim), Ivan Đorđević (Nikita), Nikola Vujović (Mitrić), Ivana Šćepanović (Marina), Novak Radulović (svat) i devojčica Jelena Blagojević (Anjutka).