Haremluk u Vranju
Foto: Vojkan Ristić/DanasKompleks Pašinog konaka u centru Vranja vraćen je Narodnom muzeju. Kompleks čine građevine„Selamluk“ i „Haremluk“ koje je izgradio kao svoj dvorac Rajif beg Džinić Džinol) 1765. godine po uzoru na tadašnje Osmanlijske vladare. U prvoj zgradi „Selemluku“ stanovao je paša sa svojom poslugom.
U susednoj zgradi „Haremluku“ do koje je iz pašinih odaja vodio mostić bile su smeštene sve pašine žene. Bio je to pravi harem sa sobama i kupatilima gde se zagrevala voda.
Obe zgrade su jednospratne, sa isturenim strehama i elementima orijentalistike, predstavljaju kako navode istraživači „tipičan primer simetrične balkanske kuće“. Pašin konak bio je opasan zidovima visine oko tri metra kojima se njegov dvorac godinama zaklanjao od znatiželjnih pogleda Vranjanaca. Vranje je od Osmanlijske okupacije oslobođeno 1878. godine, a zidovi oko Pašinog konaka ostali su sve do 1956. godine, kada su porušeni i kada će se u zgradu „Selamluka“ useliti Narodni muzej, dok će prostor „Haremluka“ koristiti Istorijski arhiv.
Od Gimnazije do kafane
Prvo sedište vranjske gimnazije koja je osnovana 1881. godine, četiri godine nakon oslobođenja od Turaka bilo je baš u zgradi „Salemluka“. Profesori u Pašinom konaku bili su Jaša Prodanović, Radoje Domanović, Ljuba Davidović, Ilija Vukićević. Među đacima su bili su i književnik Borisav Stanković, akademik Kosta Todorović, dr Jovan Hadži-Vasiljević i drugi kasnije znameniti Vranjanci.
Kada je sredinom osamdesetih godina Istorijski arhiv preseljen u novi zgradu nezavršenog Doma kulture, zgrada „Haremluka“ ostala je prazna i prepuštena potpunom zaboravu. Sve do početka devedesetih kada je čuveni predsednik Kompanije „Simpo“ Dragan Tomić došao na ideju da od ovog zdanja napravi ekskluzivni Poslovni klub sa restoranom.
U to vreme uloženo je više miliona maraka u rekonstrukciju ovog zdanja koje je zadržalo svoj originalno autentični enterijer i eksterijer. U svakoj od soba nekadašnjeg „Haremluka“ bio je prostor za ručavanje. U prizemlju je bila kuhinja, a leti ispred zgrade letnja bašta. Klub restoran bio je namenjen pre svega gostima Dragana Tomića i „Simpa“, a vremenom postao je otvoren i za gra|ane.
Tranzicionim posrtanjem „Simpa“ posrnuo je i Poslovni klub u Haremluku. Nakon više neuspelih pokušaja da se „oživi kafanska atmosfera“ zgrada je zatvorena pre više od deset godina. Objekat je bio prepušten meteorološkim prilikama koje su najedale njegovu spoljašnost i unutrašnjost. Slično je bilo i sa zgradom „Selamluka“ gde se nalazilo sedište Narodnog muzeja sa nekoliko stalnih postavki.
Rekonstruisana zgrada Narodnog muzeja, pre dve nedelje je u prisustvu Ministarke kulture i informisanja Maje Gojković, posle više od dve godine radova, otvorena za posetioce. Sada je pažnja okrenuta ka zgradi „Haremluka“ koja je i dalje pod katancem. Ali ne zadugo, kako nas uverava gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković.
„Mi imamo obavezu da nakon rekonstrukcije zgrade ‘Selamluka’ rekonstruišemo u potpunosti i objekat ‘Haremluka’. Tu je postojao veliki problem, koji smo ipak uspeli da rešimo uz podršku Direkcije za javne objekte Srbije i da objekat vratimo u vlasništvo grada, što je godinama bio veliki problem. Sada je to objekat javne namene koji je prebačen papirološki na Narodni muzej“, objašnjava za Danas Milenković.
Dotrajao kriv
On kaže da je uočen najvažniji problem u ovom trenutku, a to je dotrajalost krovne konstrukcije, zbog čega je dolazilo do prokišnjavanja i dalje devastacije enterijera u samoj zgradi.
„U saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Niša, ura|en je projekat rekonstrukcije krova. Radovi su malo kasnili zbog procedure, ali i zbog specifične nabavke crepa ćeremide koja treba da bude ista iz vremena kada je zgrada podignuta. To smo uspeli da prona|emo u Italiji, i sada krovna konstrukcija može da se uradi i bude ponovo ista“, navodi Milenković.
Odgovarajući na pitanje koliko para će biti neophodno za jedan zahtevan projekat rekonstrukcije zgrade Haremluka , kao i kada bi ona mogla da bude završena gradonačelnik Vranja kaže: „To vam ne mogu precizno reći, zbog toga što moramo uraditi složeni projekat za unutrašnju rekonstrukciju. Promenu instalacija, ugradnju sistema protiv požarne zaštite, alarma, vode, grejanja. Mislim da će nam trebati oko 23 miliona dinara, u nekom grubom proračunu.“
Milenković sa sigurnošću tvrdi samo jedno, da objekat „Haremluka“ u Vranju nikada više neće biti ugostiteljski objekat, već da će u njemu biti smeštena neka od muzejskih postavki Narodnog muzeja, a u zavisnosti koja će to biti zbirka radiće se i celokupna projektna dokumentacija koja će biti pod nadzorom stručnjaka iz Zavoda za zaštitu spomenika u Nišu.
Dugo propadanje
Građani Vranja kao da su pomalo zaboravili na stanje zapuštenosti u kome se nalazi zgrada „Haremluka“, ali pozdravljaju ideju da se objekat sačuva od potpune devastacije. Mnogo šansi je do sada propušteno da se objekat ozbiljnom restauracijom sačuva od propadanja. Poslednja je bila pre desetak godina kada je tadašnji gradonačelnik Vranja Zoran Antić (SPS) bio na dobrom putu da preko ambasade Turske u Beogradu, preko njihove razvojne Agencije Tika, obezbedi sredstva za rekonstrukciju, ali do toga ipak nije došlo. Taj voz je prošao, a možda neki sledeći bude onaj koji će dati šansu za trajno očuvanje najstarije zgrade u Vranju kao značajnog istorijskog spomenika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
