Harmonija različitosti moto ovogodišnjeg kragujevačkog Joakimfesta

Selektror festivala Miroslav Miki Radonjić, kao moto ovogodišnjeg Joakimfesta, u kome je odabrao pet takmičarskih predstava iz regiona, nazvao je Harmoniju različitosti, kao kredo aktuelnih teatarskih dešavanja u zemljama regiona.

– Međunarodni pozorišni festival Joakimfest, u prethodne nepune dve decenije profilisao se kao jedan od značajnijih i zanimljivijih, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Odluka da se u Kragujevcu održava manifestacija interesantno zamišljene konfiguracije, prirodno se nadovezivala na činjenice o dugoj i uspešnoj tradiciji pozorišne umetnosti u ovom gradu, istakao je on.

Po Radonjiću internacionalni karakter festivala obezbedio je mogućnost da se stručna, ali i najšira pozorišna javnost upozna sa aktuelnim umetničkim dešavanjima u zemljama regiona, specifičnim tematsko-idejnim, žanrovskim, stilskim i estetskim osobenostima u predstavama koje su se našle u ranijim selekcijama.

– Na sreću, dve pune godine pandemije nisu u velikoj meri negativno uticale na čvrsto opredeljenje Kragujevčana da sačuvaju i nadalje razvijaju Joakimfest, zaaklučio je selektor smotre.

On je, razmišljajući o predstavama koje su konkurisale za 17. izdanje festivala, imao, pre svega, umetnički kvalitet odabranih ostvarenja.

– Takođe sam pokušao da zanemarim, u onoj meri koliko je to realno, sopstveni gledalački senzibilitet i obezbedim publici da se suoči sa najrazličitijim pozorišnim izrazima i estetikom, inventivnim rediteljskim postupcima i upečatljivim glumačkim dostignućima, rekao je Radonjić, dodavši da se zajedničko za sve selektovane predstave ogleda se u tome da svaka od njih počiva na dramaturški suvereno postavljenim aktuelnim pričama, koje nas se duboko tiču, bez nepotrebnih „izleta” u banalnu sferu dnevne politike.

Po njegovim rečima, kada je reč o žanru, on se kreće od sočne komedije, preko potresne melodrame i crnog humora do katarzične savremene tragedije.

Selektor Radonjić za ovogodišni Jakimfest odabrao je sledeće predstave:

– „Živi pesak”, po motivima stvaralaštva Otoa Tolnaija i Pala Petrika, režija: Kinga Mezei, Narodno pozorište Subotica, Pozorišno udruženje Novem i Regionalni kreativni atelje, Kanjiža.

– „Jugoslavija, moja otadžbina”, Gledališče Koper (Teatro Capodistria), Slovenija, Pozorište Prijedor, Republika Srpska – Bosna i Hercegovina i Fondacija „Fridrih Ebert Stiftung”, po romanu Gorana Vojnovića „Jugoslavija, moja dežela”, dramatizacija: Ivan Velisavljević i Aleksandar Novaković, režija: Marko Misirača.

– „Skupština”, po motivima drame „Porodična skupština” Kristine Klemente, adaptacija: Ivana Stjepanović, režija: Ivan Plazibat, Gradsko pozorište Jazavac, Banja Luka, Republika Srpska – Bosna i Hercegovina.

– „My name is Goran Stefanovski”, autorska adaptacija: Branislava Ilić, režija: Branislav Mićunović, Dramski teatar Skoplje, Severna Makedonija.

– „Pristanak”, Nina Rejn, režija: Nebojša Bradić, Atelje 212 Beograd.

Na predlog organizatora festivala Knjaževsko-srpskog teatra u čast nagrađenih biće izvedena predstava Nikšićkog pozorišta „Boing-boing” u režiji Rastislava Ćopića.

Selekcija ovogodišnjeg Joakimfesta obelodanjena je danas, 9. septembra, baš na dan kada se obeležava 250 godina od rođena Joakim Vujića, oca srpskog pozorišta po kome festival i nosi ime.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije