Hartipolis, novi grad čiji koncept đubre pretvara u umetnost

Izložba traje do 14. aprila, a interaktivna instalacija prikazuje umetničke komentare na moderni Beograd kao plodno tle za kapital investitora, koji se primarno usmerava za izgradnju nekretnina.

Anina ideja za instalaciju sa računima rodila se kada je prošle godine, ova švajcarska umetnica, pronašla napuštenu fabriku u Vilinim vodama i gomilu rolni fiskalnih računa iz bankrotirane poslastičarnice.

Đorđe, s druge strane, proslavlja dvadeset godina kako po rukama mota papiriće iz prodavnice. Prema njegovim rečima, Anin rad je nađen, a njegov ličan.

– Fiskalne račune motam od 2002. godine, tako da je ovo dvadesetogodišnjica spontanog, radi sopstvene zabave motanja kratkih fiskalnih računa iz kupovine. Posle dvadeset godina motanja računa iz prodavnice kupio sam termalni štampač i sada na izložbi štampam svoje račune sa digitalnom grafikom – pojašnjava Đorđe.

Pored njegovih grafika na tim računima prikazana je i osmokraka zvezda, čiji oblik aludira na etikete koje se nalaze u prodavnicama ispod novih proizvoda, i koji služe kao promocija.

Oblik ukazuje na konzumerizam, jer ta zvezda predstavlja reklamu koja potrošačima skreće pažnju na nove proizvode. Đorđe kaže da je zvezda reklama za novi grad Hartipolis.

– Dopada mi se da radim sa materijalima koji nemaju veliku vrednost. Koje ljudi ne doživljavaju kao vredne. Sviđaju mi se stare, iskorišćene stvari, zato što izgledaju jedinstveno. Svaki fiskalini račun koji sam pronašla izgleda unikatno jer je iskorišćen, skrajnuti u napuštenoj fabrici i sada nosi znake prošlosti, priče i događaje – pojašnjava Ana.

Za Đorđa je fiskalni račun materijal pogodan za ubijanje vremena.

– Papirni materijal je zgodan da se savije u rolnu. To je taktilni osećaj koji se javlja dok čekaš i ne znaš šta da radiš sa svojim rukama, pa motaš račune da bi prekratio vreme – ukazuje on.

Za svoju instalaciju Ana kaže da je asocira na kule Beograda na vodi, stim što u njenoj verziji građani dobijaju određene mogućnosti.

– Ne znam da li je to generalan stav građana ili je u pitanju krug ljudi koje srećem, ali često sam u prilici da čujem kritike Beograda na vodi. Njega i račune sam povezala jer oba predstavljaju novac koji teče, velike cifre koje se razmenjuju. Instalaciju sam nazvala Beograd na vodi zbog oblika kula od papira, ali takođe i zbog novca – pojašnjava umetnica i dodaje da joj je ideja bila da stvori verziju Beograda na vodi, u kojoj se svako pita kako će budući grad da izgleda.

Inače, motiv grada je česta pojava u delima oba umetnika.

Ilićev rad karakterišu apstraktni oblici urbane arhitekture, a njegova „Plava slika“ je dvodimenzijalna vektorska grafika koja nosi nerazjašnjenu prostornost.

– „Plava slika“ je projektovana za veliki format. Prikaz ima tu arhitektoničnost, – nije stvarno grad ali ima takav prostor, asocira na njega i ima poziv na delovanje, jer je na slici prikazan budilnik u zvezdi. Rad je nastao u periodu kada sam imao gomilu obaveza, pa sam se na ovu sliku vraćao kako bih krao vreme od tih obaveza. Rad mi je legao kao odmor u tom trenutku – ukazuje on.

Delo „Grad u šupljem zubu“ nastao je na osnovu fotografije njegove prijateljice u koju je Đorđe instalirao grad.

– Razmišljao sam o tome kako mogu da nacrtam njene zube, a da ne budu dosadni. Grad u zubu je bio kontrast koji mi je bio potreban – pojašnjava umetnik.

Slika „Three flag face monster man“, takođe postavljen na izložbi, predstavlja glavni kadar iz kratkog animiranog filma, koji tek treba da bude ostvaren.

– U pitanju je eksplorativni koncept, animacija živo obojenog lika u sivilu. Kompozicija nam daje potencijalne mogućnosti da istražujemo šta se sve dešava u zgradama u momentu kada čovek sa tri zastavice umesto face prolazi kroz njega i ruši ga – objašnjava Đorđe.

On dodaje i to da, iako ima velike količine fiskalnih računa, nije očekivao da će se aktivnost, koja se ne može nazvati ni hobijem, izlagati kao umetnost, ali da je za sve te godine nakupio toliki kvantitet računa, da sada može da pravi izložbe sa njima.

– Dvadesetogodišnjicu skupljanja računa vidim kao ulazak u novu eru sa kupovinom svog termalnog štampača, jer mi sada računi iz radnje više neće biti potrebni, apsolutno. Fiskalni računi su stvar koja se najbrže pretvori u đubre, a pošto ih sada izvodim u termalnoj štampi sa slikama svojih digitalnih grafika, oni se pretvaraju u neku vrstu umetnosti – pojašnjava Đorđe Ilić.