Helderlin, duh u plamenu

No, ovaj izraz još potpunije pristaje velikom pesniku poput Helderlina i Luiđi Reitani ga je genijalno odabrao za naslov celovitog, iscrpnog uvoda u svoje izdanje Helderlinovih dela za Meridijane, koje uređuje Renata Kolorni. Reč je o izuzetno bogatom, kapitalnom temelju ne samo za germanistiku već i za Weltliteratur, književnost uopšte.

Helderlin živi u svojoj poeziji – a najpre u svom rastrzanom životu u plamenu apsolutnog – eksploziju budućnosti koja razdire istoriju Evrope i koja još traje; urušavanje viševekovne civilizacije, čije krhotine sada padaju na njen krajolik kao da je zemljotres ili padaju još nepoznati meteoriti.

/Život i stvaranje deluju tako što ruše, a ko njihovu epifaniju doživljava svom snagom, možda neće izdržati tu napetost, što se na kraju i dešava Helderlinu s njegovim ludilom u kojem nije iščezao, ali ga ono jeste uništilo, u poslednjim tromim godinama ludila koje je proveo u Kuli na reci Nekar, išaranim munjama nesvakidašnje i napaćene genijalnosti.

Uronjen u raskole svoga vremena, Helderlin ih nadilazi u celovitoj viziji Istorije i zapadnog duha, od klasične Grčke – koju oživljava u njenoj izvornoj tragičnosti i snazi što i dalje oblikuje Istoriju i duh Evrope – do Francuske revolucije koja jeste i trebalo bi da bude njen prirodni nastavak, do Napoleonovog carstva što rastavlja i iznova sastavlja svet.

Helderlin je možda prvi među pesnicima koji u vlastitoj duši i na vlastitoj koži, još pre nego u svojim delima, proživljava preobražaje sveta, oslobađajuće, rušilačke i vulkanske poput Etne u koju se survava njegov Empedokle u tragediji („Empedoklova smrt“).

Helderlinov život odvija se u jednom od najvećih i najrevolucionarnijih doba istorije Nemačke, Evrope i sveta: u doba iluminizma, koji začinje moderni duh, nemačku i opštu klasičnost Getea i Šilera, filozofiju Kanta, Fihtea, Hegela – čiji je Helderlin prijatelj i kolega na studijama i sa kojim kao mlad pleše oko drveta slobode – kao i romantizam, što otkriva nacionalne identitete i osmišljava modernu umetnost i književnost.

Preporod istorije i preporod pojedinca prožimaju se u neraskidivom jedinstvu neumitno osuđenom na krajnji raskid, a Helderlinova ljubav prema Suzet Gontard – „Atinjanki“, kako je on oslovljava, njegovoj Diotimi – trebalo bi da bude savršena sinteza toga.

No, Istorija se pokazuje jalovom, guši i ruši svaku poeziju srca, a pesnikov poj, u sjajnom sastavu iz poslednjih godina, postaje škripa vetrokaz- po nemilom vetru.

Helderlin je prvi među modernim pesnicima koji prolazi kroz tako silovit raj da peče i postaje nepodnošljiv, poput Remboovog „Božića na zemlji“.

Apsolut je sveukupnost, ali sveukupnost koja se mrvi, zgušnjava u krhotini, ili sagoreva u tišini, kao što će se kasnije dogoditi drugom pesniku apsoluta, Polu Selanu, čija je zora crna, „crno mleko svitanja“.

Prevod sa italijanskog: Nataša Gavrilović

Autor je poznati italijanski pisac, redovni kolumnista Corriere della Sera, autor romana „Dunav“ i „Obustavljen postupak“ koji su na srpskom jeziku objavljeni u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs