Hercegnovski festival: U znaku Gorana Markovića, ali i filma „Svemu dođe kraj“ Rajka Grlića

Posle glamuroznog otvaranja, Radeta Šerbedžije kome je uručena Nagrada „Milan Žmukić“, premijere filma „Pontonovo srce“ Senada Šahmanovića, promocije nove knjige „Zavod“ Gorana Markovića koja se pokazala kao festivalski događaj, veliku pažnju medija i publike imao je i film „78 dana“ Emilije Gašić, a ljubavna triler drama „Svemu dođe kraj“ Rajka Grlića, i ekipa filma predvođena Jelenom Đokić koja igra glavnu junakinju, ispraćena je višeminutnim stajaćim ovacijama prepunog gledališta na Kanli Kuli.

Pre projekcije Grlićevog filma upriličen je kratki omaž Veljku Bulajiću, legendarnom crnogorskom, hrvatskom I jugoslovenskom reditelju koji je obeležio ovdašnju kinematografiju. Uz inserte iz filmova s kojima je osvajao najprestižnije nagrade, „Vlak bez voznog reda“, „Uzavreli grad“, videli smo i sekvence iz četiri ostvarenja – „Bitka na Neretvi“, „Sarajevski atentat“, „Čovjek koga treba ubiti“ i „Visoki napon“, koja su mu uzastopno, od 1969. do 1972. donela nominacije za Oskar.

Reditelj spektakularnih filmova jugoslovenske kinematografije rođen je u Vilusima kod Nikšića 1928, a preminuo je 4. aprila ove godine. Na ovom odavanju počasti sinoć se zahvalila njegova ćerka Ana Bulajić Črček, poznata filmska maskerka I make up artistkinja, podsećajući da je on tradicionalno nosio u sebi svoj crnogorski nacionalni i kulturni identitet, i osećaj pripadnosti.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare Grlićevo novo ostvarenje predstavio je Ivan Đurović, jedan od producenata filma „Svemu dođe kraj“, kao i Ana Bulajić Črček, koja je po drugi put sarađivala s jednim od najvećih reditelja ovdašnje kinematografije.

– Jako me je obradovala reakcija hercegnovske publike, puna Kanli Kula i toliko aplauza sve govore, ali moram reći da nisam iznenađen. Grlić je zaista veliki, i za mene i dalje mlad, zapravo, cijela ta ekipa iz perioda jugoslovenskog filma, tako da me ne čudi što je snimio film koji je vrlo moderan, iako je rađen po motivima Krležinog romana, koji je napisan prije skoro devet decenija. Ali to je provjereni tandem Grlić – Tomić koji teško mogu da naprave nešto što ne valja – istakao je Đurović.

Ana Bulajić Črček je na ovogodišnjoj Puli, pored Grlićevog ostvarenja bila i deo ekipe filma “Božji gnjev” Kristijana Milića koji joj je doneo petu Zlatnu arenu u karijeri, a na festivalu u Herceg Novom je, kako je izjavila, prvi put.

– Sinoć sam mogla opušteno gledati film, i mislim da su ljudi divno reagovali – atmosfera je bila famozna. U Puli imamo arenu koja je velika i specifična, i evo, ovdje sam ponovo doživjela film pod zvjezdama. Bilo mi je gotovo isto, divno, fantstično – izjavila je Bulajić Črček.

Omaž Zdravku Velimiroviću

U dvorani Park, u okviru pratećeg programa, večeras u 18 h biće upriličen omaž Zdravku Velimiroviću, povodom jubilarnih 50 godina od snimanja filma „Derviš i smrt“ koji je bio jugoslovenski kandidat za Oskar, a osvojio je Veliku srebrnu arenu u Puli za najbolje ostvarenje, Zlatnu arenu za režiju, kao i nagrade za scenografiju, kameru, kostim i epizodnu ulogu.

Film prema istoimenom romanu Meše Selimovića, za koji je scenario pisao Borislav Mihajlović- Mihiz, snimljen je 1974. godine u produkciji Centar filma, Avala filma, Bosna filma, Kosovo filma, Studija Titograd i Zeta filma, uloge glavnih junaka ostvarli su Voja Mirić, Bata Živojinović, Boris Dvornik, Branko Pleša, Pavle Vuisić, Veljko Mandić, Olivera Katarina, Špela Rozin. Direktor fotografije je Nenad Jovičić, montažu potpisuje Iva Kosi, scenografiju Vlastimir Gavrik, kostime Ljiljana Dragović, a muziku Zoran Hristić.

Antologijsko Velimirovićevo ostvarenje koje je restauirano ove godine u saradnji Jugoslovenske kinoteke i kompanije A1, publika će imati priliku da vidi večeras, a biće prikazan i kratki film “More, sunce i…”, koji je takođe restauriran ove godine.

Ovaj dokumentarac snimljen je 1971. u produkciji Dunav filma, promotivnog je karaktera, i prikazuje Boku Kotorsku i dijelove Istre. U bogatom opusu, “More, sunce i…” je jedan od sedam filmova koje je autor posvetio zavičaju, Boki kotorskoj, a tu su još i: “Nokturno za Kotor”, “Kako sačuvati grad”, “U spomen slavne mornarice”, “Njegoš u Boki”, “Dobro došli u Kotorski fjord”, “Kotor biserna školjka Jadrana”.

Nacionalna klasa Marković – Baletić

Na 37. festivalu od 24. do 27. avgusta održava se i prvi Montenegro Film Rendezvous, u okviru koga je Goran Marković juče održao masterklas. Moderator razgovora s rediteljem čija su ostvarenja ušla u ovdašnje filmske antologije bio je Vuk Perović, filmski kritičar i selektor takmičarskog programa dugometražnog filma i programa Kino Evropa na FFHN.

Prateći hronološki Markovićevu karijeru, kao primeri za proces stvaranja filma analizirani su njegova dela „Specijalno vaspitanje“, „Nacionalna klasa“, „Majstori, majstori“, „Već viđeno“…

Marković je podsetio da je u vreme snimanja „Nacionalne klase“ Dragan Nikolić imao 38 godina, i plašio se da je mator za ulogu mladića koji ide na odsluženje vojnog roka. Ali, kako je objasnio, u filmu sve može da se napravi da izgleda onako kako autor želi – mator čovek može izgledati mlad, a neko ko nije lep može ispasti prelepo.

– Imao sam veliku pomoć reditelja i mog ličnog prijatelja Branka Baletića – on je bio i poznati reli vozač, dobro je poznavao automobile i problematiku auto trka, i mnogo mu je pomogao u ideji ovog filma, ali i u izgradnji posebne platforme za auto trke na Zvezdari, u Beogradu, i smatram ga ko-autorom ovog ostvarenja.

Zapravo, ja sam za film „Nacionalna klasa“ bio inspirisan upravo životom Branka Baletića i njegove supruge, a Dragan Nikolić je igrao Branka Baletića u privatnom životu, što posle filmske projekcije Baletić uopšte nije prepoznao. A to je još jedan dokaz viđenja jedne priče, životnog odnosa prikazanog ličnom vizurom na filmskom platnu – istakao je Marković.