„Hirurgija kao novi seks“: Kronenberg se u novom filmu vraća „body horror“ žanru (VIDEO)

Iako je na Kanskom festivalu ove godine ovaj film bio nagrađen šestominutnim aplauzom i ovacijama publike, bilo je i onih koji su napuštali sale prilikom eksplicitnih scena, a što je začetnik „body horror“ žanra i sam predvideo.

„Publika u Kanu nije „normalna“ publika. Mnogi su tu samo zbog prestiža i crvenog tepiha i nisu filmofili. Oni ne znaju moje filmove, tako da bi moglo biti napuštanja bioskopa“, preneo je Euronews Kronenbergovu izjavu izrečenu pre projekcije na Kanu, i podsetio da su isto tako mnogi izašli i sa premijere njegovog filma „Sudar“ iz 1996. tokom eksplicitnih scena seksa.

No, Kronenberg je za časopis Rolling Stone kazao da je on „u suštini romantik“, nakon konstatacije novinara da je njegov najnoviji film začuđujuće dirljiv.

„Verujem u ljubav, romantične afere, i sve te stvari. Za mene je to neophodnost i osnova života. Bio sam u braku 43 godine, imam decu i unuke. To mi je od suštinskog značaja ispunjen ljudski život, tako je i u filmovima. Svaki film je čudna ljubavna veza. Ili čak, pre svega, normalna ljubavna veza“, kazao je Kronenberg za Rolling Stone.

U tekstu je pojašnjeno da se „centralna romansa „Zločina budućnosti“ gradi između Mortensenovog i Seduinog lika, kao opasno i uznemirujuće otkriće, i da krvavi ekstremi u filmu uopšte nisu bez svrhe. Kao i u filmu „Dead Ringers“, i ovo je film sa više nego prolaznim interesovanjem za seksualnu i romantičnu zavist, samo što je u ovom slučaju ta zavist povezana sa umetničkom zavišću, neurednim i veoma ljudskim, dramama o tome šta znači biti u krevetu sa najbližim saradnikom, šta znači napraviti umetnost od otvaranja sebe, puštanja creva da vise“.

„Pokazujem kako umetnik izlaže najdublji, najintimniji deo sebe i nudi ga publici. To činiti je neverovatno ranjivo, otvoreno za odbacivanje, ljutnju, nerazumevanje. Film je u osnovi arhetip onoga što ozbiljan, strastven umetnik jeste,“ pojašnjava Kronenberg za Rolling Stone, dok dijalog iz filma „Hirurgija je novi seks“, uveliko dobija oblik „mima“ na internetu.

Kronenberg je primetio i to da su ljudi „veoma emotivna stvorenja, i da ono što se čini kao hladna racionalnost zapravo nikada nije samo to“.

„Cenim to, iskorišćavam i koristim, jer osećam“, kazao je veliki reditelj.

U svojim filmovoma ovaj autor iz ugla psihološke drame, a uz pomoć telesnog horora, istražuje i prikazuje najdublje ljudske emocije, traume, i ostale afekte koji nas čine ljudskim bićima.

Iako je u prethodnom periodu u svom stvaranju izostavljao „body horror“, i akcenat stavljao na dramu, međuljudske odnose i subjektivne doživljaje aktera, ovim filmom, koga su mnogi okarakterisali kao remek-delo, sada se vraća na veliko platno u autentičnom „kronenbergskom“ maniru, zbog kojeg je za mnogobrojne ljubitelje žanra i postao kult.

Inače, interesantno je i to da jedan od njegovih prvih filmova iz 1970. godine takođe nosti naziv „Crimes of the Future“, i bavi se sličnom tematikom.

„Sudar“ Titana na festivalu u Kanu

Žulija Dukurno francuska rediteljka i druga žena koja je osvojila Zlatnu palmu u istoriji Kanskog festivala za film „Titan“, navela je Kronenberga kao inspiraciju za nagrađeni film.

Na poređenje njegovog pomenutog film „Sudar“ (takođe prikazanog u Kanu) i pitanje koliko su joj važni njegovi filmovi, Dukurno ističe da su joj bili „osnova“, kao i grčka mitologija uz koju je odrastala. Uz konstataciju da „nije preterano zanimljivo raditi mu omaže“.

„To mi je sve u DNK, pa je i on uticao na mene, pored svih ostalih. Mogu da spomenem i neke slikare i neke fotografe takođe. Nije u pitanju samo rad Dejvida Kronenberga“, kazala je rediteljka i dodala da bi, iako koristi elemente horora, svoje filmove pre okarakterisala kao drame ili ljubavne priče.