Hitan sastanak sa Ministarstvom kulture i Filmskim centrom Srbije

Pored ostvarenja Predraga Gage Antonijevića, u konkurenciji su bili i: „Otac“ Srdana Golubovića, „Pijavice“ Dragana Marinkovića, „Moj jutarnji smeh“ Marka Đorđevića, „Ime naroda“ Darka Bajića i „Realna priča“ Gordana Kičića.

Prvobitno je među njima bio i „Vikend sa ćaletom“ reditelja Miroslava Momčilovića, ali je produkcijska kuća Brigada povukla ovo ostvarenje iz konkurencije, jer je, kako je producent Igor Turčinović izjavio medijima, trebalo da pošalju link za skriner filma, što nisu želeli da urade jer se ovaj naslov s velikim uspehom prikazuje u bioskopima, te su želeli samo da organizuju projekciju na velikom platnu.

Podsetimo, filmska kuća Baš Čelik, producent filma „Otac“ Srdana Golubovića, tražila je veću transparentnost u izbornom procesu srpskog kandidata za nagradu Oskar od Filmskog centra Srbije, koji je od ove godine preuzeo ove dužnosti od Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije – AFUN.

Mitrović je izjavila tada za naš list da se stiče utisak da se ceo proces krije, te da do producentskih kuća dolaze oprečne informacije, dok se istovremeno u pojedinim medijima vodi otvorena kampanja za jedan film.

U pitanju je upravo „Dara iz Jasenovca“, koji do podnošenja dokumentacije, nigde nije bio prikazan, da bi tokom protekle nedelje imao distribuciju u Gračanici.

Autorska ekipa izabranog filma izjavila je za pojedine medije da se beogradska premijera planira u aprilu 2021, dok će pre toga film imati distribuciju u Sjedinjenim Američkim Državama.

Zbog neregularnosti izbornog procesa, Filmskom centru Srbije obratila su se ovih dana i tri udruženja filmskih radnika – Asocijacija filmskih reditelja, Udruženje dokumentarista Srbije i Udruženje producenata Srbije.

Isti dopis juče su, nakon zvanične objave FCS-a o izabranom filmu, poslali i Ministarstvu kulture i informisanja.

„Prinuđeni smo da Vam se obratimo u vezi sa propustima u sprovođenju procedure izbora domaćeg kandidata za nagradu Oskar i kršenjem Uputstva o istom. Sa zadovoljstvom smo pozdravili činjenicu da je Filmski centar Srbije ove godine preuzeo sprovođenje procesa izbora nacionalnog kandidata za nagradu Oskar. Smatramo da je FCS institucija koja je za to relevantna i koja treba da predstavlja struku“, navodi se između ostalog u njihovom dopisu.

Među spornim odlukama navode se i sam način izbora članova komisije.

Primera radi, od Grupacije za kinematografiju traženo je da predloži četiri svoja člana, od kojih će dvoje biti izabrani za članove komisije, ali je ipak izabrana samo jedna osoba.

Osim toga, nigde nije saopšteno ko će zameniti Mirka Beokovića, koji je naveden kao prvobitni predstavnik AFUN-a.

„Uz to, kao propust ističemo činjenicu da Odluka o formiranju Komisije nije javno objavljena, iako u pravilniku ne piše da je njen rad tajan. Zbog ovoga, nismo imali uvid u istu, pa tako ni priliku da na vreme ukažemo na potencijalne sukobe interesa pojedinih članova Komisije (članovi 10 i 11)“, stoji u dopisu.

„Smatramo da su grubo prekršena prava, a iznevereno poverenje producenata i autora prijavljenih filmova, kao i poverenje i trud strukovnih udruženja, čiji su članovi vredno radili na izradi preporuka za izbor i pristali da učestvuju u radu Komisije. Zbog svega navedenog, zahtevamo od Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture i informisanja hitan sastanak, kako bismo bez odlaganja zajedničkim snagama unapredili proceduru i učvrstili buduće mehanizme sprovođenja izbora domaćeg kandidata za nagradu Oskar, koji bi onemogućili dalje manipulacije u vezi sa istim“, zaključuju filmski radnici.

Kako stoji u jučerašnjem saopštenju Filmskog centra Srbije, o izboru filmova odlučivali su – Dobrivoje Tanasijević – Dan Tana (član Američke akademije filmske umetnosti i nauke, član komisije po predlogu FCS-a), Miroslav Lekić (ispred Udruženja filmskih umetnika Srbije), dr Ivana Kronja i Tanja Bošković (po predlogu AFUN-a), Sandra Perović (ispred Upravnog odbora FCS-a), Dara Džokić (ispred Udruženja filmskih glumaca Srbije) i Dejan Lutkić (po predlogu FCS-a).

U komisiji je prvobitno bila rediteljka Mila Turajlić, ali kako Danas saznaje, ona se povukla tokom izbornog procesa.

„Komisija izražava veliko zadovoljstvo, jer smo ove godine imali izuzetno kvalitetnu, žanrovski raznoliku filmsku ponudu. Izabrani film „Dara iz Jasenovca“ je emotivno snažna drama koja se bavi istorijskom traumom nudeći pre svega poštovanje prema žrtvama. Tema je izuzetno značajna, bolna i traumatična, pri čemu je film izbegao zamku da se ponovo probude aveti prošlosti jer nije stavljen u politički diskurs. Tragične okolnosti nisu predočene u kontekstu opšteg zločina, već je tragedija personalizovana. Zločin ima svoje ime i prezime, tako da se film ne bavi brojkama i opštim mestima, već pojedinačnim sudbinama, stvarajući na taj način veoma sugestivnu sliku tragedije koja se dogodila. Bila je potrebna velika hrabrost celokupne autorske ekipe da se prihvati tako delikatne teme“, navodi se u saopštenju članova komisije.

Oni ističu i visok umetnički kvalitet filma „Dara iz Jasenovca“, „vrsnu režiju, britak scenario, fotografiju koja doprinosi vizuelnoj poetici filma, muziku, scenografiju i kostim, kao i ekspresivnu glumu postignutu u ovom „ansambl filmu“ (naročito kada je reč o ženskim likovima)“.

„Kroz sudbinu čitavih porodica, prikazana je snaga volje malog čoveka, kao i ogromna ljubav i čovečnost u okolnostima koje su teško zamislive. Ceneći pre svega kvalitet filma, a imajući u vidu i značaj teme kojom se bavi, komisija sa velikim zadovoljstvom bira film „Dara iz Jasenovca“ kao srpskog kandidata za nagradu Oskar“, stoji njihovom saopštenju.

Reditelj Stevan Filipović upitan da prokomentariše ovogodišnji izbor za srpskog predstavnika za Oskara, kaže za Danas da njega više zanimaju odluke o konkursima za sufinansiranje projekata.

„Već stoti put pričamo o tim kandidaturama, kao da je to nešto ozbiljno što iko živ van ove palanke zarezuje? To bi bilo kao da komentarišemo svaku Vučićevu izjavu namenjenu za domaću upotrebu. Ne. To je zamajac, budalaština. Mene više interesuje glavna priča – odluke o dodeljivanju sredstava na konkursima FCS, RTS, nepostojanje konkursa za projekte koje finansira Telekom Srbije… Priča o političkim uticajima na odluke, o staroj i novoj gardi filmske mafije i njihovim „koalicijama“. Istražite to, kao nezavisni novinari. Pratite tokove novca. Radite svoj posao“, kaže Filipović.

Zbog pandemije, Američka filmska akademija pomerila je 93. ceremoniju dodele Oskara na 25. april 2021, a Srbija, kao i druge zemlje, imale su rok do 1. decembra da pošalju ime svog predstavnika.

Prošle godine je srpsku kinematografiju predstavljao film „Kralj Petar I“ Petra Ristovskog.

Dara iz Jasenovca

Film „Dara iz Jasenovca“, nastao po scenariju Nataše Drakulić a u režiji Predraga Gage Antonijevića, predstavljen je kao „prvi dugometražni igrani film o stvarnim i tragičnim događajima u jednom od najstrašnijih koncentracionih logora Evrope koji su ostavili duboke ožiljke u našem narodu i na ovim prostorima“. Prvi igrani film na temu logora Jasenovac, osvrće se na period 1942. godine kada, posle velike ustaško-nemačke ofanzive na Kozari, lokalno srpsko stanovništvo masovno završava u koncentracionim logorima. Među njima je i dvanaestogodišnja Dara sa svojom majkom i dva brata. Film je 2018. podržao Filmski centar Srbije u sklopu konkursa za sufinansiranje proizvodnje domaćeg dugometražnog filma sa nacionalnom temom. Autorskoj ekipi tada je dodeljen 61 milion dinara, a sam izbor ostao je upamćen i po tome da je predsednik komisije Žarko Dragojević dao ostavku neposredno pred donošenje odluke o odabranim naslovima. Njegova odluka bila je izazvana „nerazumevanjem ostalih članova komisije za film ‘Djeca Kozare'“, koji na istu temu – logoru Jasenovac i deci u tim tragičnim događajima, režira Lordan Zafranović. Film je prvobitno trebalo da ima premijeru 22. oktobra u Beogradu, ali je zbog epidemije ona pomerena za april naredne godine. Film je pre nekoliko dana započeo bioskopsku distribuciju u Gračanici, a kako pišu pojedini domaći mediji, dogovorena je i američka distribucija.