„Hladan tuš“ za radnike u kulturi

Pismo UPIS-a prenosimo u celosti:

Na svoje pismo ministru Udruženje nije dobilo odgovor. Zahvalni smo pomoćnici ministra što se obratila čitaocima Danasa da im objasni šta je naše Udruženje tražilo. Pretpostavljamo da je njeno otvoreno pismo preporuka da se Ministarstvu obraćamo isključivo preko medija, što i činimo. Državi koja organizuje mlataranje bakljama navijačkih hordi po krovovima zgrada i to plaća kao umetnički spektakl, u državi koja zastrašivanje svojih građana doživljava kao pozorje, ministarstvo kulture je suvišno. Zato je ovo obraćanje čitaocima više zaštitničko nego što je kritičko spram zarobljenih i poniženih ljudi u Ministarstvu kulture, koji ne mogu da rade i da hoće svoj posao.

Ministarstvo kulture, nažalost, nije blagovremeno preduzelo potrebne pripreme i do sada, osim nagoveštaja Vlade, nemamo ni jednu konkretnu meru koja je sprovedena. Stoga smo i ukazali na primere okolnih država koje su efikasno reagovale i zaštitile umetnike, zaposlene u kulturi i kreativnim industrijama od nenadoknadive štete. Svi su uvođenjem vanrednog stanja odjednom ostali ne samo bez posla već bez mogućnosti da rade. U našem pismu jasno se može pročitati da mi, bez obzira na užasno preteće stanje, ne tražimo socijalnu pomoć, niti posebne uslove, već stvaranje strategije za prevazilaženje, a ne produbljivanje krize!

Najveći broj naših saradnika su samostalni umetnici i honorarni ili samozaposleni stručnjaci kao što su prevodioci, lektori, korektori, dizajneri i drugi. Pismo koje smo uputili, kao što je ministar mogao da pročita, odnosilo se i na njihov zanemareni status i na njihovo pravo da učestvuju u raspodeli društvene solidarnosti.

Veoma nas je stoga obradovala posvećenost i blagonaklonost Ministarstva kulture da je reč o ustanovi koja je otvorena za sastanke i razgovore koji mogu da doprinesu ublažavanju posledica pandemije. Sasvim smo saglasni da naš predlog da se formiraju posebni konkursi za otkupe publikacija namenjenih školskim bibliotekama, kao i bibliotekama drugih obrazovnih i zdravstvenih ustanova, prema oceni pomoćnice ministra, zavređuje posebnu pažnju. Uvereni smo da nije reč o kurtoaznoj formulaciji koja doprinosi komunikaciji s neistomišljenikom, pa očekujemo poziv na sastanak s predstavnicima tih ministarstava da se hitno razmotre postojeće mogućnosti za realizaciju takvih konkursa.

Zahtev UPIS-a da se sredstva za realizaciju Otkupa knjiga za biblioteke – udvostruče, ocenjen je kao nerealan, ‘a još manje je solidaran sa ostalim sektorima kulturnih delatnosti’. UPIS je u svom pismu jasno pokazao da je to mera koja bi, upravo u ime solidarnosti i istinskih kulturnih potreba, bila od ogromne pomoći javnim bibliotekama i čitaocima u različitim mestima u Srbiji, kao i velikom broju kulturnih radnika koji su onemogućeni da rade i ostvaruju prihode, jer je zbog postojećih okolnosti nestalo tržište knjiga u Srbiji.

Sasvim realno, u nadležnom ministarstvu, na našu veliku realnu štetu, niko nije primetio da su biblioteke, razne NVO, fakulteti, platforme i sajtovi, pojedinci „humanitarno“ masovno „otključali“ i delili sadržaje knjiga besplatno. Pandemija piraterije samo je u ovom trenutku eksplozivno otvorila dugo postojeći problem – nesankcionisano gaženje autorskih i reprografskih prava.

Izdavači su žrtve višegodišnje sistematske pljačke, neovlašćenog kopiranja i skeniranja sadržaja. U zemlji gde se plagiraju doktorati kupuju diplomski i master radovi, nikakav greh ne može biti piraterija i neovlašćena distribucija sadržaja, pa, shodno tome, ne može se ni očekivati bilo kakva zaštita, niti nadoknada.

Optimistično je i to saznanje da će Ministarstvo kulture ‘uložiti trud’ da što pre okonča započete konkursne aktivnosti i što veruje da će to doneti izvesnu stabilizaciju prilika. I samo Ministarstvo žrtva je agresije. Ali ne bi nikog iznenadila vest ukoliko već sutra naprasno nestanu sredstva, već opredeljena za realizaciju projekata koje sufinansira Ministarstvo kulture i „zbog tereta vremena u kome živimo“ budu potrošena na važnije potrebe. Preuzimanje dela budžeta, a zatim uskraćivanje budžeta rebalansom, posebno je uznemirilo sve ona koji su u kulturi, ponajviše one koji su izvan javnih ustanova. Kao hladan tuš stigla je vest da je iz budžeta Ministarstva uzeto preko 20%, a zatim da je rebalansom budžeta sektor kulture ostao bez ijednog dinara namenjenog podršci stvaraocima u kulturi.

To je podela odgovornosti, strpljenja i sredstava na koju mi ne možemo da pristanemo, posebno kad znamo da se ulažu ogromna sredstva poreskih obveznika u medije koji i dalje neometano prikazuju rijaliti programe, reklamiraju nadrilekarstvo, potiskuju i ponižavaju profesionalno novinarstvo, neguju govor mržnje i proizvode sadržaje uperene protiv građana.

Iako pomoćnica ministra tvrdi da Ministarstvo nema čarobni štapić, mi veoma dobro znamo da takav štapić postoji. I to sa dva kraja – na jednom je zakon, a na drugom kraju dobra volja. Nama su oba kraja podjednako čarobna i poželjna.