Hoće li zbog digitalnog podmlađivanja filmske zvezde zameniti njihovi AI dvojnici?

U režiji Roberta Zemekisa, film koji je adaptacija istoimenog grafičkog romana Ričarda Mekgvajera skače kroz istoriju jednog komada zemlje, viđenu iz jedne perspektive tokom mnogo hiljada godina, a najveći deo je o decenijama kada je to područje bilo deo američke kuće u vlasništvu para koji glume Tom Hanks i Robin Rajt, piše BBC, prenosi Index. hr

Za obožavaoce Foresta Gampa, najznačajniji aspekt trejlera, koji je izašao prošle sedmice , bio je ponovni susret dveju zvezda filma s rediteljem Zemekisom.

Ali jednako je zapaženo i digitalno pomlađivanje, koje je omogućilo Henksu i Rajt da glume likove od tinejdžerskog doba nadalje.

Tom Henks, koji sada ima 67 godina, prikazan je kao vitak i svežeg lica s gustom kovrdžavom kosom, baš kao kad je glumio u filmu Splash and Bachelor Party iz 1984. I ako Zemekis može da postigne taj učinak u Here, koliko dugo će proći pre nego što takvo uklanjanje starenja postane uobičajeno kao i korišćenje boje za kosu i šminke da se skine nekoliko godina s prividnog doba glumca?

Zemekis je oduvek bio fasciniran time kako se ljudi i mesta menjaju tokom decenija – setite se samo Foresta Gampa, kao i njegove trilogije Povratak u budućnost.

Takođe je dugo bio fasciniran digitalnim inovacijama, što objašnjava jezive animirane lutke, kreirane uz pomoć stvarnih glumaca i tehnologije snimanja pokreta, u Polarnom ekspresu (2004.), Beowulfu (2007.), Božićnoj pesmi (2009.) i vrlo čudnom filmu Dobro došli u Marwen (2018.).

Superzvezde bi mogle biti zamenjene AI dvojnicima

Što se Henksa tiče, čini se da je zadovoljan jer može da glumi mlade likove sve dok ne umre – pa čak i nakon toga.
U podkastu The Adam Buxton Hanks je prošle godine rekao da su on i Zemekis, kada su zajedno napravili The Polar Express, shvatili da nema kraja onome što takva kompjuterizovana prevara može da učini.

„Svako sada može da se rekreira u bilo kom dobu pomoću veštačke inteligencije ili deepfake tehnologije. Sutra bi me mogao da me udari autobus i to je to, ali izvedbe mogu ići dalje. I ništa vam neće odati da to zapravo nisam ja“, rekao je Henks.

Uznemirujuća je pomisao da bi, dugoročno gledano, stvarne superzvezde mogle biti zamenjene AI dvojnicima i da bi, kratkoročno, digitalno pomlađivanje moglo omogućiti veteranima Henksove generacije da nastave da igraju uloge koje bi trebali do dobiju glumci u usponu. Ali to bi lako moglo da se dogodi: digitalno pomlađivanje je u manje od 20 godina od ismejavane novosti postalo koristan alat za snimanje filmova.

Godine 2006. umetnici vizuelnih efekata umanjili su starost Patrika Stjuarta i Ijana Mejlejna piksel po piksel u filmu X-Men: The Last Stand, a najčešći komentar bio je da izgledaju veštački i robotski.

Tehnologija se godinama štedljivo koristila u naučnofantastičnim fantazijama kao što su Neobičan slučaj Benjamina Buttona (2008.) i Tron: Nasleđe (2010.), a tek je 2019. postala ključna komponenta nekoliko velikih filmova.

Mešoviti rezultati

Semjuel L. Džekson je ostario u Captain Marvelu kako bi glumio Nicka Furyja iz 1990-ih, brojni glumci dobili su isti tretman u Avengers: Endgameu, Vil Smit je bio ubica koji se borio protiv svog mlađeg klona u filmu Gemini Man, reditelja Anga Lija, a Martin Skorseze upotrebio je ono što je nazvao „pomlađivanjem“ na Robertu De Niru, Al Paćinu i Džou Pešiju u The Irishmanu.

Ali najpoznatiji slučaj digitalnog pomlađivanja bio je prošlogodišnji Indijana Džons i točak sudbine, reditelja Džekmsa Mangolda, koji je imao poduži flešnek na Indijevo sukobljavanje s nacistima 1944. godine. Neki kritičari su bili oduševljeni ovim visokotehnološkim podsetnikom na to koliko je Ford bio zgodan 80-ih, ali mnogo više njih bilo skeptično.

Kad se naviknete da gledate naborano i opušteno lice, može vam odvratiti pažnju što odjednom vidite njegovu neobičnu cyber-botoksiranu kopiju.

U The Irishmanu je bilo smešno čuti kako Peši De Nira iz 70-ih naziva „klincem“, a nije bilo sumnje da je, osim uklanjanja bora, De Niro bio širi, teži i sporiji u kretanju nego kad je snimio Taksistu.

Ne bi li imalo više smisla da su Skorseze i Mangold koristili konvencionalna sredstva za pomlađivanje svojih heroja?

Videti Rivera Feniksa kako imitira Forda dok glumi školarca Indija u Indijani Džonsu i poslednjem krstaškom ratu bilo je daleko impresivnije nego gledati samog Forda pretvorenog u lika iz videoigre.

I nemojmo zaboraviti da je De Niro glumio mlađu inkarnaciju Vita Korleonea (Marlon Brando) u nastavku Kuma, dok je Skot Tiler glumio mlađu inkarnaciju De Nirovog Noodlesa Aaronsona u Once Upon a Time in America – i obojica su bili spektakularni.

Tehnologija za podsticanje nostalgije

Da se vratimo na Zemekisa, i da li je digitalno retuširanje delotvornije od tradicionalnih metoda pomlađivanja glumaca?

Možda i nije, ali kao što su kompjuterski generisane postavke i kompjuterski poboljšane vratolomije postale norma, tako će i ostareli glumci verovatno uskoro postati norma.

Međutim, zapanjujuće je koliko je upotreba tehnologije bila ograničena.

Zasad je digitalno podmlađivanje još uvek više trik nego ozbiljno sredstvo pripovedanja, a čini se da mu je primarna svrha manje podmladiti likove, a više podsetiti gledaoce na filmove koje su gledali kad su i sami bili mladi.

Emocionalni uticaj lažnog mladog Henksa u filmu Here oslanja se na naša sećanja na pravog mladog Henksa kad je tek počinjao.

Ostareli Ford u poslednjem filmu o Indijani Džonsu evocira uzbuđenje gledanja Indijevih klasičnih avantura.
Ostareli Mark Hamil pojavljuje se u TV serijama Ratovi zvezda The Mandalorian i The Book of Boba Fett kako bi iskoristio našu ljubav prema originalnoj trilogiji.

U međuvremenu koncertna atrakcija Abba Voyage, koja je predstavljena u Londonu u maju 2022., ima virtualne „Abbatare“ koji podsećaju na četvoro muzičara kakvi su bili 1979. godine.

U većini slučajeva, dakle, usporavanje starenja nije korišćeno za produžavanje karijera superzvezda ili olakšavanje narativa koji se pokreću hronologijom, već za podsticanje nostalgije.

Ironično, tehnologija koja deluje tako futuristički i revolucionarno još uvek je fiksirana na prošlost.