Hofeš Šehter, izraelski koreograf, osnivač kompanije iz Londona koja je zatvorila 20. BFI: Umetnost mora biti mesto preispitivanja

Šehterova trupa zatvorila je 20. Beogradski festival igre na kome je u Operi i teatru Madlenianum 12. i 13. aprila izveden komad „Dvostruko ubistvo“, koji objedinjuje dve koreografije u kojima je Šehter koreograf i autor muzike.

„Klovnove“ koji se bave pitanjem nasilja i zabave i „Ispravku“ koja se tiče preispitivanja ljudskosti publika u Madlenianumu nagradila je ovacijama, dok je Hofešu Šehteru, sedmom laureatu Nagrade BFI „Jovan Ćirilov za korak dalje“ u sredu, posle prvog izvođenja „Dvostrukog ubistva“, uručeno ovo priznanje za komad „Labudov kolač“ koji na prošlogodišnjem Festivalu izvela nemačka trupa Gotje Dans iz Štutgarta.

Kako vidite sebe kao umetnika – da li ste igrač, koreograf, muzičar, kompozitor…?

– Ja samo pokušavam da se u svemu tome snađem. Desilo se da je moja karijera postala uspešna, a zapravo sam samo mnogo eksperimentisao u igri i mnogo eksperimentisao u muzici. Volim da o sebi razmišljam kao o onome koji pokušava.

Kako spajate zvuk i pokret i zbog čega Vam je važno da i muzika u komadima bude Vašeg duha delo?

– Muzika je ona koja daje energiju, čini atmosferu. Ona je zapravo i sama negde priča. Drži u zajedništvu čitav komad. To je atom koji je možda najvažniji jer inicira pokret i pokreće koreografiju.

Od šeste godine svirate klavir, obožavate bubnjeve, studirali ste udaraljke, svirali u rok grupi, ali ste se uspešno oprobali i u mjuziklima na Brodveju, kao i u saradnji sa vodećim svetskim baletskim i operskim kućama. Odakle ta renesansna žanrovska interesovanja?

– Volim nove projekte, nova iskustva, obožavam da izađem iz zone sopstvenog komfora. Kad bih bio osuđen samo na to da svake dve godine pravim novi komad za moju trupu, to bi za mene bilo užasno dosadno. Volim da vozim taj slalom između baleta, različitih trupa i Brodveja, ali priznajem da me najviše inspiriše muzika. Ako je muzika dobra, prihvatam da radim koreografiju, a ako nije, onda nema tog projekta u kome bih učestvovao. Obožavam film. Osim što se u svojim komadima služim filmskim ’alatom’, ponekad uzmem delove predstave i od toga napravim film. Mnogo je projekata koje radim uporedo.

Komad kojim je Vaša kompanija zatvorila 20. BFI „Dvostruko ubistvo“ osim Vaše ima i „dodatnu muziku“. Ko je za nju odgovoran?

– Na početku komada koristim muziku „Kan kana“, što je jedna vrsta sarkazma. U jednom trenutku koristio sam i muziku poznatog gitariste Pjera Bensusana. On je bio jako popularan sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Jedan zaista veliki maestro na gitari. Mnogo mi se dopala jedna njegova kompozicija. Uspeo sam da ga pronađem, pisao sam mu i otkrio da je i on moj fan, tako da smo postali prijatelji i poklonio mi je tu svoju kompoziciju.

Koliko Vam je važno da Vaša dela budu društveno i politički angažovana i aktuelna?

– Izraelac sam i normalno je da me ljudi posmatraju kroz neku vrstu filtera, koji je i politički. Želeo ja to ili ne, oni u svemu vide politiku i tako posmatraju i moj rad. Politika me direktno ne interesuje, ali me zanima kako ona utiče na ljude, način na koji ih pritiska, zanimaju me njihova iskustva nastala pod uticajem politike. Zato kroz svoja dela postavljam mnogobrojna pitanja.

Kažete da već činjenica da ste Izraelac i da ste rođeni u Jerusalimu nosi određena opterećenja i opsesije. Sticajem okolnosti tokom umetničke karijere u otadžbini bili ste i vojnik i sveštenik. Da li su i na koji način ta iskustva ostavila trag na Vaš umetnički rad?

– Ovako rečeno, to je tačan opis onog što se događa u pozorištu. Uvek sam bio fasciniran snagom pozorišta, drevnom snagom scene na kojoj su igrači kao neki sveštenici u koje publika netremice gleda. Zapravo mislim da umetnost mora biti mesto preispitivanja i da je moj zadatak da kao umetnik postavim bezbroj pitanja.

Zašto ste izabrali London za sedište kompanije i da li se danas može govoriti o dominaciji izraelskih koreografa na svetskoj sceni savremene umetničke igre?

– Dolazak u Veliku Britaniju dugujem devojci koja je želela da se preselimo u London. Nisam zamišljao sebe u Britaniji, ali ni u Izraelu, pošto je to politički bilo vrlo komplikovano mesto. Ali Izrael je i mesto gde ljudi neumitno nose veliko iskustvo koje nije uvek lako i gde su tradicionalna igra i folklor deo života. Svakako ne treba zaboraviti ni Ohada Naharina kao jedan od važnih elemenata za uspeh izraelske igre u svetu.

Prevod sa engleskog jezika Aja Jung

U vrhu svetske savremene igre

Hofeš Šehter (1975) nalazi se u vrhu svetske savremene igre i prepoznatljiv je po spoju “atmosferskih muzičkih partitura i jedinstvene fizikalnosti pokreta”.

Na repertoaru njegove kompanije, osnovane pre 15 godina, nalaze se antologijska dela: „Uspon”, “U tvojim sobama”, „Umetnost neosvrtanja”, „Politička majka”, „Politička majka: koreografski rez”, „Sunce”, „Varvari”, „Veliko finale”, „Dvostruko ubistvo“…

Predstava „Veliko finale” nominovana je za Nagradu Olivije za najbolju produkciju.

Šehter radi koreografije i za vodeće međunarodne trupe poput Kompanije Elvina Ejlija, Batševa ansambl u kome je počeo kao igrač, Holandski teatar igre, Balet pariske opere, londonski Kraljevski balet, Kraljevski flamanski balet…

Radio je koreografije za pozorište, televiziju i operu, posebno u njujorškoj Metropoliten operi i u londonskoj Kraljevskoj operi.

Njegova koreografija za mjuzikl „Violinista na krovu” na Brodveju 2016. nominovana je za Nagradu Toni.

Pre pet godina odlikovan je počasnim Ordenom Reda britanske imperije za zasluge u umetničkoj igri, što se poklopilo sa prvim filmom njegove trupe „Klovnovi Hofeša Šehtera”, koji je imao zapažen uspeh na BBC-u.

Naredni kratki film „Politička majka: finalni rez” premijerno je prikazan u Velikoj Britaniji 2021. godine.

Komade Hofeša Šeftera publika na BFI imala je priliku da vidi u izvođenju njegove kompanije i drugih trupa.

Kaže da trenutno priprema novu koreografiju za njegovu londonsku kompaniju koja treba da se pojavi 2024, a istovremeno radi i za Geteborg balet i trupu Gotje dens re-kreaciju jednog starijeg dela.