House of the Dragon 2: ‘Propast, sumornost i gomila ničega’

House of the Dragon ušao je u svoju drugu sezonu i nastavak Igre prestola izgleda nije ispunio očekivanja gledalaca, ali ni kritičara.

Holi Ričardson, urednica Gardijana napisala je recenziju serije, koja je sve, samo nije laskava.

Kada je „House of the Dragon“ stigao 2022. godine, obećavao je vrstu epske serije koja nam je nedostajala od završetka „Game of Thrones“. Targarijani! Zmajevi! Met Smit u ledeno plavoj perici! Televizijski događaj je trebalo da se vrati u velikom stilu. Skoro 10 miliona ljudi je gledalo prvu epizodu u Americi, čineći je najgledanijom premijerom HBO serije ikada.

Ali jedva da je uspeo da izbacimo kolut dima, a kamoli da zapali male ekrane.

Većinu serije smo bili zaglavljeni između kamena (Dragonstone) i nakovnja (King’s Landing). Scene su bile toliko slabo osvetljene da ste morali zakazati pregled kod oftalmologa. Franšiza je brzo izgubila svoju vruću reputaciju. Ukratko: bila je izuzetno dosadna, daleko od svoje moćne sestre.

Ipak, finale prve sezone – u kojem zmaj jednogokog Aemonda, Vaghar, pojede malog zmaja Arraxa u vazduhu i uzrokuje pad mladog Lucerysa u smrt – sugerisalo je da će, nakon sporog početka izgradnje sveta i sklapanja saveza, zver od serije biti oslobođena. Na kraju krajeva, „GoT“ je zaista krenuo nakon Nedove šokantne smrti pri kraju prve sezone.

Evo nas sada, dve epizode u drugoj sezoni, i još čekamo.

Počelo je obećavajuće: zapadnoski ekvivalent tapiserije iz Bayeuxa u novoj uvodnoj špici bio je uzbudljiv, kao i dolazak u Winterfell po prvi put (hura!) i susret sa Starkom (dvostruko hura!) na Zidu – možda nagoveštaj potrebnog skakanja po svetu koje dolazi. Ali Starkov momak je brzo uništio trenutak sa bolno ozbiljnom rečenicom: „Boriće se žestoko… kao severnjaci.“ Stvari su brzo krenule nizbrdo.

Prvi sat je proveden objašnjavajući šta se, do sedam pakla, dešava, a neki od nas su morali da gledaju tri puta da bi razumeli jer najmanje sedam likova ima isto ime. Čak i kad postane jasno ko je ko, sledeći veliki problem – mnogo veći – je što je teško brinuti o bilo kome od njih.

Marketinški tim gura igru Zeleni protiv Crnih – ali nijedan tim nije vredan navijanja. Bez jasnog sukoba dobra i zla, potrebna nam je intrigantnija grupa na koju ćemo se osloniti: niko nije želeo da Lanisteri pobede, ali je bilo uzbudljivo gledati ih. Ovde su svi jednako dosadni, sitničavi i moralno sumnjivi. Mnogo je priče, ali gde je lukavo spletkarenje? Nema nijednog uzbudljivog lika – ni heroja ni zlikovca.

Rhaenyra, čiji je pogled u vrhuncu prošle sezone obećao paklenu osvetu, najveći deo uvodne epizode provodi mrzovoljno na zmaju. Novi kralj na gvozdenom tronu, Aemond, je derište – ništa više, ništa manje. Alicent ima mlake seksualne odnose između prevrtanja očima na muškarce oko sebe (najzapaženija stvar u sceni oralnog seksa je bila da nosi male cipele sa petom). Čak je i Daemon izgubio svoj opasni, problematični šarm.

Najpatetičniji lik koji hoda Westerosom je, ipak, Ser Criston Cole, mrzovoljan, bezličan licemer koji ne može da podnese odbijanje i previše je slab da bi prestao da krši vitešku zakletvu spavajući sa kraljicama dok stalno optužuje druge za neispunjavanje svojih dužnosti prema kruni. Samo želim da ga oteram kao muvu kako bi neko drugi mogao da iskoristi vreme na ekranu. Zabavno je mrzeti likove, ali ovaj čovek je bezvredan – dajte mi lošeg momka dostojnog mog besa (Joffrey).

U svakom slučaju, stvari su se popravile kada su Blood i Cheese – član Zlatne Plašte i lovac na pacove – uspeli da uđu u privatne kraljevske sobe (jedan od mnogih sumnjivih trenutaka: ovo je paranoični dvor zaštićen zmajevima) i odrube glavu Aemondovom nasledniku Jaehaerysu (ne treba ga mešati sa Jaehaerom ili Jacaerysom) pred njegovom majkom, Helaenom. Bilo je jezivo. Bilo je zapanjujuće. To je… dovelo do još jednog sata ljudi koji tuguju zbog još jednog brutalno ubijenog deteta kojeg jedva da smo poznavali.

Ono što je usledilo bilo je još propast, sumornost i gomila ničega.

Nakon što je rekla da želi Aegona mrtvog (bukvalno njena jedina rečenica do sada), Rhaenyra je neobjašnjivo zgrožena kada sazna da je Daemon naredio ubistvo „sin za sina“. I fatalni mačevalački dvoboj između podeljene braće blizanaca Erryka i Arryka kada jedan od njih (stvarno ne mogu da shvatim koji) pokuša da ubije Rhaenyru? Niko ne mari – pogotovo kada je jedina stvar koja ih razlikuje jedan vokal.

House of the Dragon – Kritičari kažu danajbolje sledi

Kritičari koji su videli prve četiri epizode obećavaju da prava akcija uskoro počinje, sa CGI zmajevima i akcijskom isplatom – ali kakav smor do tada. Nadamo se da ćemo videti više Winterfella ili bilo čega što nije sivo. Možda nikada nije trebalo da dostigne visine GoT-a, ali nedostaju mali, ključni elementi: humor, srce i heroji. Osvetljenje su možda pojačali, ali – sada kada ih možemo jasno videti – bilo bi lepo i da osećamo nešto prema njima.