Hroničar narastajuće ženske samosvesti: „Modiljani. Moderni pogledi“ u muzeju Barberini u Potsdamu

Njegova rana smrt je podsticala rojenje legendi.

Izložba – ”Modiljani. Moderni pogledi” u muzeju Barberini u Potsdamu je prva posle 15 godina na ovim meridijanima.

Ona bitno revidira imidž Modiljanija time što ga predstavlja kao umetnika koji svoj pogled usredsređuje na emancipovanu ženu.

Ova izložba dovodi 56 portreta i aktova Modiljanija u dijalog sa 33 slika, crteža i skulptura umetnika kao što su Gustav Klimt, Žana Mamen, Pablo Pikaso, Natalija Gončarova, Egon Šile i Paula Moderson-Beker.

„Modiljani. Moderni pogledi“ razmatra delo Italijana Amedea Modiljanija iz evropske perspektive.

Ova izložba ga situira u kosmopolitski pariski kontekst i pokazuje prvi put konkretne konstelacije sa umetnicima u nemačkom govornom području, koji su mu najvećim delom i lično bili poznati.

Napete paralele između Modiljanija i Paule Moderson-Beker, Egona Šilea, Gustava Klimta svedoče o živoj razmeni evropske avangarde toga vremena.

Njihovo intenzivno bavljenje portretom i aktom utiskuje pečat razvoju jedne mlade generacije umetnika.

Evropski umetnik, preteča moderne

Amedeo Modiljani je evropski umetnik u najširem i najinovativnijem smislu.

Svojim fokusom na sliku ljudi, na telesnost i samosvesnu ženstvenost, pozicionirao se, u vreme iznalaženja forme, apstrakcije i mizoginije na početku 20. veka, kao preteča moderne.

Njegovi portreti i aktovi za vreme Prvog svetskog rata prate i daju pečat razvoju mlade generacije umetnika u Parizu, Beču, Berlinu ili Drezdenu koji su radili na figuraciji.

Ovo je prvi put da se delo Modiljanija sagledava izvan Pariza, u celokupnoj evropskoj perspektivi.

Izložba valorizuje Modiljanijevu sliku žene i pokazuje slikara kao hroničara jedne narastajuće ženske samosvesti u godinama Prvog svetskog rata.

Modiljanijeve aktove u ovom kontekstu valja naknadno proceniti.

U saglasnosti sa novijim istraživanjima postaje jasnije da Modiljani svoje modele nije degradirao u objekte, već im se približavao kroz odnos ravnopravnosti.

Modiljanijevi portreti fasciniraju svojom frontalnošću, neposrednom blizinom.

Slikar će ostati dosledan svom realizmu, odolevši Pikasovom kubizmu.

Njegovo slikarstvo je teško priključiti jednom određenom stilskom pravcu, iako je od nekih od njih crpeo svoju inspiraciju.

Tako je, recimo, ”Ležeći ženski akt na belom jastuku” iz 1917. evidentna parafraza slike ”Ležećeg ženskog akta” Paule Moderson-Beker koja je nastala u Parizu 12 godina ranije, zračeći direktnošću i sličnom autonomijom.

Gender-fluid pre divljih 20-ih

Za ovu izložbu su iznajmljene slike iz fundusa internacionalnih muzeja: Albertine u Beču, Centre Pompidou u Parizu, Musée de l’Orangerie u Parizu, Nahmad Collection, Phillips Collection, Washington, D.C., Pinacoteca Agnelli u Torinu, Tate u Londonu, kao i Courtauld Institute of Art u Londonu i Metropolitan Museum of Art u NJujorku.

Modiljanijeva izložba u Muzeju Barberini i prethodno u Staatsgalerie Stuttgart, organizovana je pod pokroviteljstvom ambasada Italije i Nemačke.

Katalog za ovu izložbu je objavila izdavačka kuća Prestel Verlag.

U vitrinama, koje deluju kao ekskurs, izloženi su blokovi sa skicama Žane Mamen iz perioda od 1910. do 1914. koje prikazuju tip žena zvanih ”femme garçonne”, kratke kose.

Takav gender-fluid postojao je još u to vreme, dakle pre divljih 20-tih godina, kao što bi se moglo pretpostaviti.

Modiljani je stvorio čitavu galeriju takvih figura kojima je posvećena čitava jedna sala.

”Bubi-frizure”, ženske bluze sa štraftama i kravatama ili pak u stilu mode za decu sa košuljama i mornarskim motivima da bi se naglasila maskulinost (androginost), odnosno da bi se jasno distanciralo od uloge materinstva.

Vajar Modiljani na ovoj izložbi dolazi do izražaja samo kroz crteže kao pripreme za skulpture.

Skicirane karijatide za njegov ”Hram lepote” nazivao je ”stubovima nežnosti”.

Reakcija na Prvi svetski rat

Amedeo Modiljani renomirani je preteča neoklasicizma u Francuskoj.

Sada je predstavljen kao ”Slikar žena”.

Još za vreme Prvog svetskog rata slikar je anticipirao ”novu ženu”, androgino odevenu, ženu kratke kose.

Time nije, kao što to izvesni istoričari umetnosti misle, radio na studijama miljea, već je kreirao ikone moderne žene koje su težile da potisnu svoje građansko poreklo.

Za tu svrhu je Modiljani sazdao azbuku formi vanvremene elegancije.

Još 1912. je Modiljani na ”Salon d’Automne” izložio kubističke glave žena koje su delovale primitivno, a on sam u katalogu označio ih je kao „ensemble décoratif“.

Pokazaće se da će Modiljanijeve glave žena postati ”Hram lepote”.

Dve godine docnije ideju da postane vajar staviće ad acta.

Njegove slike portreta i aktova žena prikazuju samosvest samorazumljive femme moderne.

Modiljanijeva nova slika žene je, bez ekspresivnih tendencija, portret emancipovane žene bez hladne distanciranosti stila ”Nove stvarnosti” (Neue Sachlichkeit) ili pak secirajućeg pogleda posleratnog društva.

Modiljani na portretima sve indicije socijalne pozadine predstavljenih žena redukuje na minimum.

Amedeo Modiljani je umro 1920. godina kao 35-godišnjak.

I pored rane smrti, on je ostavio opsežno umetničko delo i kao vajar i kao slikar, pri čemu su ljudi isključivi motiv njegovog likovnog jezika.

Njegovi portreti i njegovi aktovi već 100 godina spadaju u kanon moderne.

Negova ”nova žena” („femme moderne“) kao Garçonne je androgini muškarac kao reakcija na Prvi svetski rat.

Modiljani je stvorio antipod maskulinom prototipu propagande Prvog svetskog rata u čemu izvesni predstavnici queere-umetnosti i sveta mode nalaze inspiraciju.