„Hugo van der Gus. Između bola i blaženstva“: Izložba najznačajnijeg flamanskog umetnika druge polovine 15. veka u Galeriji slika Državnih muzeja u Berlinu

Dela Huga van der Gusa impresioniraju svojom monumentalnošću, intenzivnim bojama, svojom začuđujućom životnom bliskošću kao i snagom osećajne izražajnosti.

Hugo van der Gus (oko 1440.-1482.) pripadao je drugoj generaciji takozvanih starih holandskih majstora, koji su sledili liniju svojih preteča – Jan van Ajka i Rogijea van der Vajdena.

On je bio aktivan slikar u Briselu i njegovim delima su se savremenici divili.

Ta slikarska dela su do 17. veka bila višestruko kopirana. Još Albreht Direr ga 1520. spominje kao ”velikog majstora”.

Monumentalne kompozicije

Dok su poslednjih decenija gotovo svi značajniji slikari 15. i 16. veka predstavljeni monografskim izložbama, Hugo van der Gus je ostao isključen iz te povorke slavnih majstora.

Uzrok tome valja videti pre u retkosti njegovih slika, stanju njihove konzervacije pre restauriranja, kao i njihovim formatima, nego u nezainteresovanosti istoričara umetnosti za njegov apartni slikarski opus.

Takva dva monumentalna dela su sada izložena u Galeriji slika u Berlinu: ”Poklonjenje mudraca” još poznato kao ”Monforte-Altar” (oko 1470.), kao i ”Rođenje Hristovo” (oko 1480.), koje čine ujedno i centar ove monumentalne monografske prezentacije.

Obe oltarske monumentalne kompozicije su detaljno restaurisane, te danas sijaju neopisivim sjajem i svežinom.

I pozno delo Huga van der Gusa ”Bogorodičina smrt”, koja se nalazi u Groeningemuseum u Brižu, a koje Flandriju do sada nije napuštalo, nedavno je detaljno restaurisano i čini jedan od vrhunaca berlinske izložbe.

Ovde su prezentovana i brojna druga iznajmljena slikarska dela iz američkih zbirki, čime je omogućeno da se sačuvana dela majstora u konstelaciji sagledavaju, jedna sa drugima uporede i uzajamno osvetle.

Mimo slika liturgičkog ikonografskog kanona, biblijskih motiva i portreta na drvetu, ovde su izložena dela na platnu, crteži i skice na papiru – koja na primerima od oko 60 najznačajnijih eksponata, među kojima 38 iznajmljenih iz internacionalnih zbirki – ovu izložbu dela Huga van der Gusa u Berlinu uznose u istorijsko-umetnički praznik par excellence.

U središtu je 12 od 14 van der Gusu pripisanih slika i dvaju svojeručnih crteža.

Ovde su prvi put izložene – u originalu nažalost izgubljene – kopije genijalnog majstora u reprodukcijama njegovih savremenika.

Blagosloven i proklet

Ovaj genijalni slikar je znao kako da rane renesansne figure oslika sa svežinom i modelira ih sa realizmom, osećajnošću i prikaže ih sa zasenjujućom empatijom, kao da će figure sa oltarskih slika za koji tren stupiti izvan okvira.

Mi vidimo i osećamo religiozni drhtaj i treperenje, nebesko blaženstvo i njihov kontrast, zemaljski opor, težak i mučan bol.

Na slikama genijalnog majstora iznenađuje njihova bezvremena modernost, njihova monumentalnost, intenzitet boja i uverljivost emocionalnog izraza.

Na njegovim slikama-portretima se oseća tragični spoj genijalnosti i melanholije.

Biblijske scene prožimaju i dominiraju poznim delom rano preminulog umetnika.

”Bogorodičina smrt”, delo koje dosad iz konzervatorskih razloga nije iznajmljivano, ne svedoči ni o kakvoj duševnoj bolesti.

Oproštaj od Bogorodice je duboko tužan prizor.

I kao na drugim slikama briljantnog umetnika, ovde se dotiču dirljiva melanholija i svetleće boje, ali bez ikakve duševne pomućenosti, depresivnosti ili mentalne ekscentričnosti.

Legendarni istoričar umetnosti Erwin Panofsky je 1953. pisao da je Hugo van der Gus „možda prvi umetnik koji odgovara konceptu, koji je u srednjem veku još nepoznat, ali koji je obeležio evropski duh, naime konceptu genija koji je blagosloven i proklet u isti mah, što ga čini različitim od običnih ljudi”.

Ono što pleni i očarava na njegovim slikama je poetska melodramatičnost.

Možda je van der Gus bio prezasićen ogrehovljenim svetom, kada je tražio duševni mir u manastirskoj keliji.

Odlazak u manastir

Biografija umetnika Huga van der Gusa fascinira u jednakoj meri kao i njegove slike.

Počev od 1467. u Gentu, aktivan kao samostalni majstor-slikar, prekinuo je sredinom 1470-ih godina, iz nepoznatih razloga, svoju uspešnu karijeru kao član slikarske gilde Sv.Luke, stupivši u bratstvo laika u jedan manastir Avgustinaca u blizini Brisela.

Tu su nastala njegova uglavnom sačuvana dela.

Nakon jedne godine boravka u manastiru, Hugo van der Gus će oboleti od zagonetne duševne bolesti koja će mu pomračiti um, o kojoj jedan sabrat iz manastira docnije izveštava: ”Slikar je umislio da je proklet, te je pokušao da sebi prekrati život”.

U poznom 19. veku je Gus smatran prototipom ”poludelog genija”, sa kojim se Vinsent van Gog identifikovao.

Ovu izložbu – ”Hugo van der Gus. Između bola i blaženstva” je kuratirao Stefan Kemperdik, kustos starog holandskog i starog nemačkog slikarstva u Gemäldegalerie i Erik Eising, naučni saradnik ovog muzeja u Berlinu.

Izložbu je finansijski podržao referat Savezne vlade Nemačke za kulturu i medije, a publika će moći da je vidi sve do sredine jula ove godine.