Humanitarna izložba Gorice Popovć i Alene Gojak u Ateljeu 212

Stvarno ne znam kako sam prespavao početak da to ne primetim, ali tako je bilo – festival je blesnuo odmah nekim ćaknutim, pomerenim sjajem sa prve špice koju je uradio profesor Majdak, te špice sa koje nas je iz nesvesnog gledalo Magritovo nebesko oko, sa koje su svetlele Ejzenštejnove Odeske stepenice, i euforični Velsov lik iz Građanina Kejna, kao i dert Skupljača perja... pa iako je zamenik ministra greškom rekao da otvara Prvi festival amaterskog filma, iako su mnogi u početku papagajski ponavljali tu njegovu grešku, i mada su se publika i selektori u kaputima u sali s mukom dogrevali pored stare furune, festival je ipak nastavio da razgoreva svoje sve luđe svetlo u bivšem velegradu u kojem se osećao miris baruta sa fronta i iz uličnih sačekuša, u varoši okupanoj, okupiranoj u boje Pinka, Grand-parade, direktnih prenosa rata;