Zahvaljujući knjizi priča „Gorak svet“, koju je Službeni glasnik objavio u prevodu Aleksandra i Svetozara Ilića, među srpsku čitalačku publiku vratio je češki klasik i disident Jozef Škvorecki, čije je gotovo celokupno delo svojevremeno prevedeno i objavljeno u nekadašnjoj SFR Jugoslaviji.
Deo priča iz „Gorkog sveta“ beogradska Prosveta, a potom i Narodna knjiga ranije su objavile pod naslovom „Bas saksofon i druge priče o džezu“. U izdanju Službenog glasnika, koje je predstavljeno u njegovom beogradskom Klubu-knjižari, prevedene su sve preostale priče iz „Gorkog sveta“.
– Praveći izbor svih priča Jozefa Škvoreckog o džezu, uključujući i te iz „Gorkog sveta“ uradio sam jednu dobru i jednu lošu stvar. Napravio sam antologiju njegovih džez priča, ali su ostale neprevedene ostale priče iz „Gorkog sveta“. Sada je i to urađeno. To su jevrejske priče – priče o holokaustu u češkim zemljama pod nemačkom okupacijom i, u drugom delu, priče o razočarenju posle „oslobođenja“, kada je sa sovjetskim tenkovima stigla i ideologija. Poređenjem ta dva totalitarizma vidi se da imaju mnogo toga identičnog, osim jedne stvari – levičarski totalitarizam ima u sebi jednu humanističku, internacionalističku dimenziju koja mu je davala mogućnost unutrašnje reforme. Taj fenomen se može naslutiti i iz ove knjige, koja je obeležena snažnim humanizmom. Ona brani ljudsku slobodu i pravo na dostojanstven život i protiv je svake vrste holokausta – i desnog i levog – rekao je Aleksandar Ilić, diplomata, književnik i jedan od prevodilaca ovog izdanja.
Prema rečima filmskog kritičara Milana Vlajčića, priče iz ove zbirke nastale su u periodu od 1952. do 1967. – pre nego što je Škvorecki emigrirao u Kanadu posle ulaska sovjetskih trupa u Češku 1968. godine. Vlajčić ih je nazvao „nekom vrstom sentimentalnog vaspitanja u floberovskom smislu“, ukazujući na piščev humor i samoironiju, kao važno sredstvo, posebno kod Čeha, u borbi za slobodu.
Jozef Škvorecki (1924-2012 ) literarnu slavu stekao je već sa svojim prvim romanom „Kukavice“. Dela su mu zbog cenzure izlazila sa zakašnjenjem, a normalno je počeo da ih objavljen tek kad je 1969. emigrirao u Kanadu, gde je sa suprugom, takođe piscem Zdenom Salivarovom, osnovao izdavačku kuću „68 izdavača“, zahvaljujući kojoj su češka i slovačka disidentska i samizdat literatura osvojila svet. U njoj je objavljeno više od 200 dela čeških i slovačkih pisaca zabranjenih u otadžbini, kao i romani Škvoreckog „Oklopni bataljon“ (napisan 1955, a objavljen u Torontu 1971.) i „Inženjer ljudskih duša“ iz 1977. godine. U Kanadi je radio kao profesor književnosti na Univerzitetu u Torontu, a posle „Plišane revolucije“ često je posećivao otadžbinu, gde je nagrađen najvišim državnim odlikovanjima i za života je postao klasik savremene češke književnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
