foto Nadica Jakovljev/DanasZrenjaninac Aleksandar Saša Urošević već nekoliko decenija živi u Beču. U Zrenjaninu je proveo samo 10 godina a onda se sa roditeljima preselio u Minhen. Na studije etnologije došao je u Beč i tu i ostao. Specijalizovao se u oblasti primitivizma i istorije kulture, a tema njegove disertacije je „Primitivizam moderne umetnosti“.
Danas u Beču, predaje, piše, prevodi. Na nemački je preveo pozorišne komade Biljane Srbljanović „Supermarket“ i „Voz“ za izdavačku kuću „Henschel“ iz Berlina.
Objavio je nekoliko knjiga, između ostalog, „Gruzijski princip“ i „Od peščanika do kompjutera“ o jednoj raskrsnici u Beču.
Aleksandar je imao sreću da ima dve vrlo zanimljive i neobične bake. Njima je posvetio svoje dve knjige.
Jedna se zove “Husarske krofne i damski kaprici – Bakin banatski kuvar“ a druga „More mrtvih brodova – reportaža“.
O baki Tereziji Lazar sada piše drugu knjigu.
„Husarske krofne i damski kaprici – Bakin banatski kuvar“ knjiga je koja je doživela dva izdanja.
– Ideja za knjigu je nastala slučajno. Fotokopirao sam svesku sa receptima moje bake i njenim divnim rukopisom za jednog ujaka i tetku. Tom prilikom sam počeo da čitam njene zabeleške pune prelepih etnoloških detalja i izraza, koji su već odavno izašli iz mode. Moram da naglasim da je moja baka sa očeve strane, Aurelia Urošević, odrasla trojezično, na srpskom, mađarskom i nemačkom, kao uostalom i ja. Odjednom sam imao ideju, da o tome napišem jednu knjigu, to jest komentar o svakom receptu posebno, njegovoj istoriji, zašto se tako zove, odakle potiče i tako dalje. Dakle, kulturnu istoriju svakog zapisanog recepta, ukupno 136, objašnjava Aleksandar.
Radi se, kako kaže, samo o slatkišima, tortama, kolačima, kiflama.
– Svaki recept je dobio jedan komentar, sa listom literature, jer sam za to puno podataka tražio u arhivama i starim kuvarima. Knjiga se tako može čitati i kao kuvar jer su recepti objašnjeni i mogu da se naprave. Može da se čita i kao istorija pripreme kolača u Banatu, sa etnološkim i istorijskim podacima i objašnjenjima ali i kao životna priča jedne kuvarice, moje bake, koja je ovde samo jedan primer od mnogih mogućih banatskih baka. Knjiga je ilustrovana starim fotografijama i razglednicama iz zbirke moje bake. Recepte je baka Aurelia pisala na mađarskom i nemačkom, priča Aleksandar Urošević.
Druga baka, Terezija Lazar, Aleksandru je inspiracija za dve knjige.
– Ideja za knjigu „More mrtvih brodova – reportaža“ nastala je prilikom čitanja dnevnika moje druge bake, Terezije Lazar, koja je 1967. pošla sama iz Zrenjanina u 63. godini kao jedina žena na jednom teretnom brodu iz Rijeke za Akru, glavni grad Gane. Njen dnevnik je pun opisa mora, broda i gradova, koje je videla, aktuelnih događaja (rat za Bijafru, puč u Gani), ali i prelepih momenata kao na primer, kada je na Obali Slonovače morala da plače od sreće. Hteo sam da objavim njen prokomentarisan dnevnik, ali sam onda pomislio da to mogu da uradim samo tako što ću i sam krenuti na putovanje. Našao sam jedan teretni brod, koji je iz Hamburga krenuo za zapadnu Afriku – istom maršrutom. Već posle nekoliko dana sam shvatio da je moje putovanje tako neverovatno uzbudljivo, da moram prvo da napišem o tome jednu knjigu, pa tek onda o putovanju moje bake, kaže Aleksandar.
Aleksandar sada radi na knjizi koja će biti dnevnik Terezije Lazar, voljene bake koja mu je uvek pričala o Africi i otvorila oči za neobične zemlje, egzotične boje i mirise.
Na žalost sve knjige koje je objavio Aleksandar Urošević mogu da čitaju samo oni koji govore nemački jer na srpski nisu prevedene. Kako Aleksandar kaže, prevod je skupa rabota, a knjige se vrlo lepo primljene u austrijskoj književnoj javnosti, što je njemu, zasada, dovoljno.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
