Hvala vam što pravite filmove o sirotinji i saosećate sa ljudima izbačenim na margine društva: „Zlatno jaje“ 17. Kustendorfa reditelju Mihailu Gorobčuku

Kako je istaknuto u obrazloženju međunarodnog žirija, ovaj film nosi poetičnost priče koja podseća na Tarkovskog:

„Devojčica Steša koja živi u kući na selu. izolovana je od spoljašnjeg sveta i uronjena u svet igara i fantazija. Njeni crteži predstavljaju unutrašnji svet – slike raja koji iščezava kako ona odrasta. Film sadrži osećaj usamljenosti svakog deteta kada dobija brata ili sestru. Ovde je to prikazano na poetični način kroz igru tate i ćerke, i srećni smo što vidimo da duh i estetika Tarkovskog i dalje živi“.

Isti žiri – Sandro Veronezi, italijanski pisac i publicista, Bojana Panić, srpska glumica i Muzafarkon Erkinov, filmski režiser iz Uzbekistana, nagradu „Srebrno jaje“ dodelio je ostvarenju „Šanti“ reditelja Viveka Raija iz Indije, a „Bronzano jaje“ pripalo je filmu „Niska trava“ hrvatskog reditelja Davida Gaša.

Odlukom međunarodnog žirija, Vladana Radovića, direktora fotografije iz Rima, i Mišela Amatjea, direktor fotografije iz Francuske, „Niska trava“ sa ovogodišnjeg Kustendorfa ponelaje i Specijalno priznanje “Vilko Filač”.

Nagrada „Vilko Filač“ za najbolju fotografiju dodeljena je filmu „Maden“ Maline Ingrid Johanson, a švedskoj rediteljki, kao i Nikosu Kiricisu, reditelju grčkog filma „Autoput slomljenog srca“, žiri je dodelio i Specijalno priznanje.

Zatvarajući 17. festival, reditelj i njegov osnivač Emir Kusturica najavio je „punoletsvo“ Kustendorfa naredne godine, ističući zahvalnost mladim rediteljima za socijalnu svest koju su ugradili u svoje filmove, i što imaju saosećanje za sirotinju.

– Najlepše u vašim delima jeste to što imate smisla za one ljude koji su na neki način izbačeni na margine društva. Što ne pravite filmove o bogatim kretenima nego se bavite onim što je bilo karatkeristika kinematorgraije 70-ih i 80-ih godina. Ta empatija sa sirotinjom je velika stvar – izjavio je Kusturica.

Ovogodišnji Kustendorf odvijao se pod metaforičnim sloganom „Not survaillance, cinematography!“ (Ne nadzor, kinematografija) od 23. januara, glavna zvezda bio je veliki itaijanski reditelj Mateo Garone, koji je na Mećavniku predstavio emigrantsku dramu „Io Capitano“, nominovanu za ovogodišnji Oskar u kategoriji za najbolji međunardoni film, i kome je Kusturica uručio Nagradu „Drvo života“.

Jedan od najsubverzivnijih autora čija ostvarenja poslednjih godina obeležavaju i italijanski i svetski film, prvi put je bio na Mećavniku 2013. sa ostvarenjem „Rijaliti“ nagrađenim Gran prijem u Kanu, potom i 2016. sa „Pričom nad pričama“, a publika Kustendorfa imala je priliku da premijerno, u okviru programa „Savremene tendencije“, vidi njegovo izuzetno ostvarenje „Io Capitano“, nagrađeno Srebrnim lavom za najbolju režiju na prošlogodišnjem festivalu u Veneciji.

Pored Garonea gosti festivala bili su reditelji Edoardo de Angelis, Ilja Željtjakov, Đakomo Abruceze, Vladimir Perišić, Sonja Karpunjina, Luka Popadić…, kao i svi članovi žirija.