I dalje verujem da je film sedma umetnost, a ne hamburger

Kao i u svom prethodnom filmu „Beli bog“, Mundruco i sada kombinuje surovi realizam svakodnevice sa elementima natprirodnog i fantastičnog, dajući kritičku sliku savremenog mađarskog i evropskog društva.

Ovaj istovremeni triler sa elementima hrišćanske alegorije i porodične drame govori o Arjanu, izbeglici iz Sirije, koji zajedno sa ocem i drugim napaćenim sunarodnicima pokušava da pređe granicu između Srbije i Mađarske. U dramatičnom sukobu sa policijom, Arjan je upucan, ali ranjavanje ima jednu začuđujuću posledicu – Arjan dobija sposobnost da leti. Korumpirani mađarski doktor koji krijumčari migrante u ovome vidi priliku za zaradu.

Kornel Mundruco je miljenik Kanskog festivala, gde je predstavio pet svojih ostvarenja, i dobio Gran pri u selekciji Izvestan pogled, kao i FIPRESCI nagradu. Domaća publika poznaje ga i kao pozorišnog reditelja, budući da je njegove postavke imala prilike da pogleda na festivalu Bitef.

* Jako ste kritični u vašim filmovima. Imate li problema u vašoj domovini vezano za finansiranje filmova, ali i reakcije publike? Kako mađarsko društvo reaguje na vaše filmove?

– Kako je to populističko društvo, tako su i njegove reakcije populističke. Užasno je gorko iskusiti da se kompleksno razmišljanje danas sve manje i manje koristi. Komplikovani i višestruki problemi degradiraju se na političke poruke. Pojednostavljenje komplikovanih tema, korišćenjem crno-belog razmišljanja, znači da se u društvu krije veliki strah. Uprkos svemu ovome, i dalje imam publiku i za moje filmove i za moje pozorišne produkcije u Budimpešti.

* Ali „Jupiterov mesec“ nije samo mađarska priča. To je evropska priča, kako kaže i sam naslov filma, kao što je i „Beli bog“ bio priča o klasnom sistemu u Mađarskoj, ali i o desničarskoj Evropi. Zašto vam je to važno?

– Moji koreni su mađarski. U svom radu ja prikazujem mađarsko društvo. Tužno je, ali tako je – poslednjih godina mađarska stvarnost postala je prosečna stvarnost Evrope. Naše društvo je postalo dehumanizovano. Ali to ne može biti sudbina Evrope. U svom umetničkom radu imam cilj da se borim protiv toga.

* Šta danas znači biti Evropljanin iz vaše perspektive?

– To je nada. Imamo prošlost dugu 2.000 godina. Evropska civilizacija vodi naše postupke. Imamo zajedničku evropsku kulturu i apstraktno evropsko razmišljanje. To je odredilo kulturu i društveni napredak u poslednjih hiljadu godina. Mračne tendencije našeg vremena moraju da se promene, jer je evropska kultura i mišljenje najbolji i najvažniji izvozni proizvod na globalno tržište.

* Zašto vam je bilo važno da filmu „Jupiterov mesec“ date religijski ton? Da li savremena Evropa uopšte pamti šta je hrišćanstvo?

– Moje je mišljenje da smo izgubili veru i to ne samo u religijskom aspektu. Vremena u kojima živimo su jako mračna, ali ja verujem u prosvetljenje u tami, da ćemo ponovo pronaći našu veru, da postoji budućnost i da je naša epoha samo privremena, ali ne i konačna.

* Zašto imate potrebu da pravite provokativna dela?

– Umetnost je uvek provokativna. Ona može da dovede do katarze samo kada gledalac gubi svoje čvrsto tlo, kada njegovi odgovori nisu više korisni, kada dolazi do slobodnog pada. To važi za Leonarda da Vinčija koliko i za dadaiste.

* Neke od scena u filmu deluju dokumentaristički. Kako ste to postigli?

– Hteli smo da predstavimo haos, koji danas može delovati dokumentaristički. To je zbog istorijskog trenutka u kome živimo.

* Da ste snimali u Americi, vaši filmovi bi bili blokbasteri ili bi se nalazili među nominovanima za Oskara. Ali u Evropi oni se prikazuju na prestižnim filmskim festivalima. Kako to objasniti? Razmišljate li o vašim filmovima u tim kategorijama?

– Sve je to stvar marketinga. Filmski reditelj ne sme da bude definisan marketingom. Mislim da je šteta kada tržište smišlja pravila. To je pojednostavljivanje, to je isključivanje. To znači da nema razlike između pravila tržišta i politike. Poredeći sa tim, ja i dalje verujem da je film sedma umetnost, a ne hamburger.

* Vezano za tu raznolikost vašeg stila, ko su umetnici koji su inspirisali vašu filmsku karijeru?

– Rajner Verner Fasbinder.

* Publika u Srbiji poznaje i vaš pozorišni rad. Da li vas drugačije stvari inspirišu kada radite u pozorištu u odnosu na film? Da li se zapravo išta menja kada promenite medij? Znam da su pojedine vaše predstave kasnije postale filmovi…

– Zahvaljujući Bitef festivalu, oni poznaju produkcije koje sam radio sa mađarskom nezavisnom kompanijom Proton Theatre. Moj filmski i pozorišni rad međusobno utiču jedan na drugi. Već sam imao pozorišnu predstavu kada sam snimio film, ali se takođe dogodilo da sam do ideje za film došao u pozorištu. Iako su to dva potpuno odvojena roda, i bilo bi greška kada bih želeo da napravim filmsku predstavu ili pozorišni film. To ne može da uspe. Moj cilj u oba medija je da ispričam priču, moju priču, jer i film i pozorište postoje zbog pripovedanja, a ja sam pripovedač.

Glumac

* Zašto volite da glumite u vašim filmovima? Da li su te male uloge neka vrsta vašeg ličnog potpisa, kao Hičkokove kameo pojave?

– Svaki put je postojao drugi razlog zašto sam glumio u nekom od svojih filmova.