I dopadanje i negodovanje posle prikazivanja filma „Suđenje Ratku Mladiću“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. stranci nas teraju da zaboravimo zlocine da bi smo ziveli zajedno. to je pokusao Tito, gurajuci hrvatski genocid pod tepih i pedeset godina kasnije,doslo je do rata a ne do mirnog razlaza jer zlocini nisu zaboravljeni, niti mogu biti zaboravljeni posebno ako nisu kaznjeni.

2. Ratko Mladić je srpski junak koji je branio srpski narod , kojeg u BIH više ne bi bilo da nije bilo takvih heroja kao što je Mladić . Drži se generale.

   1. Do 90-ih godina prošlog veka heroji nisu ubijali žene i decu ni ljude vezanih ruku. Teško da vi pojmite šta je heroizam

      1. У акцији ослобађања Сребренице страдало је око 2200 муслиманских војника, без иједне жене или детета, који су одбили да предају оружје, како је договорено са УН холандским мировњацима., после чега би са својим породицама безбедно били евакуисани у Тузлу. Одлучили су се за борбени продор и тиме постали легитимна војна мета. Тачно је да је стрељано 400-500 најзлогласнијих кољача који су између 1992-1995 убили скоро 3000 српских цивила – не војника. 2200 страдалих је број добијен форензичким истраживањима и слаже се са бројем из извештаја о асанацији бојишта Српске војске, као и изјаве хашког сведока Енвера Хаџихасановића (2.628). Све остало су манипулације политике. Геноцид без иједне убијене жене и детета не постоји. Сребреница је ратни злочин, као што је то случај и са 29.070 убијених православних Срба у БиХ. .

3. Jedino šta zameram Ratku Mladiću je to da je dozvolio da ga uhvate živog. Umesto da umre herojskom smrću kao Milan Tepić.

4. Један од двојице који је реаговао из публике. Овај филм је типичан пример стила BBC продукције, који карактерише дискурзивно иживљавање са чињеницама, узроцима и последицама рата у БиХ од његовог почетка. Филм је тенденциозан и необјективан, у функцији политичке, лажне пресуде за непостојећи геноцид у Сребреници и додатног притиска на „Механизам“, зумирањем неких нових „геноцида“ (Томашица), пред доношење другостепене судске одлуке. Одвратан је покушај да се због „равнотеже“, наспрам лажне оптужбе за геноцид постави прича о приватном животу генерала Ратка Младића. Индикативно је да филм почиње кадром са лажним сведоком и лошим глумцем муслиманом из села Хрваћани (јасна асоцијација на „једине“ жртве овог рата), а завршава кадром са средњевековним градом Бобовац, Котроманића. Аутори филма нису знали да је Твртко користио титулу „краља Срба Босне, Рашке, Далмације, Дукље“. Филм није одговорио, а није ни Меклоски у дискусији, зашто за утврђивање околности и чињеница о догађајама током акције ослобађања Сребренице није коришћена архива Српске војске и делови архива Армије БиХ за тај период, као ни форензички извештаји са терена, за утврђивање тачног броја жртава. Филм нема шири историјски контекст, а без знања о размерама правог геноцида из страсти над православним Србима у Јасеновцу, током 1941-1995,. и од 1992-1995. (ни реч о 3000 страдалих српских цивила у сребреничкој области) немогуће је разумети суштину братоубилачког рата у једном народу исте крви и језика. Но, сврха филма је била сасвим на другом крају логике и културе.У Сребреници је, према извештају о асанацији бојишта Српске војске страдало око 2200 наоружаних муслиманских војника (без иједне жене и детета). На основу форензичких извештаја, утврђено је да је од тог броја, 400-500 стрељано). Према изјави хашког сведока Енвера Хаџихасановића, током пробоја према Тузли погинуло је 2.628 муслиманских војника (нема жене и деце). У првостепеној пресуди генералу Ратку Младићу, налазе се три различита податка о броју страдалих војника? У хашком трибуналу није утврђено да је иједна жена или дете убијено. Они су као и мушкарци који су предали оружје безбедно евакуисани у Тузлу. Ричард Холбрук у својој књизи “ To End a War“ пише „Трибунал се показао као одлично оруђе наше политике“, Овај филм, такође.