I Filip Glas je neka vrsta superstara

Čitav autorski tim predvođen Đorđevim pokušao je da stupi u kritički dijalog sa samom postavkom Koktoovog dela, ali i sa operom kao takvom. Polazeći od odnosa koji se uspostavljaju između četvoro dece izolovane od ostatka sveta, pa stoga i otuđene i neosetljive za njega, svi oni su pokušali su da kroz različite umetnosti daju svoje viđenje „Derišta“, ali i opere danas.

– Mislim da svaki autor koji se bavi operom postavlja pitanje šta je ona, a način na koji se pita vodi do jednog od ponuđenih odgovora. Za mene kao pozorišnog reditelja opera je jedno od polja delovanja, u kom se postavljaju podjednako kompleksna pitanja kao i u savremenom (post)dramskom pozorištu, performansu ili likovnim umetnostima. Ovo mi je treći put da radim na operi i sva tri puta interesovale su me različite stvari. „DreamOpera“ (2001. Veličković) je bila koncep tualna opera TkH platforme, bez pevanja, u kojoj je struktura opere sa svim njenim sastavnim delovima poslužila kao dramaturški model za teorijski performans. „Opera je ženskog roda“ (2005. Kapetanović, Đorđević, Walshe) je u fokusu imala konstitutivni odnos opere i ženskog glasa, ali je takođe na neki način bila medijatizovana interpretacija baroknog pozorišta mašina. U „Derištima/Les enfants terribles“ me najviše zanima dijalog sa autorima – pre svega Koktoom i Glasom, i mogućnost da se kroz postavku i dijalog sa čitavom mrežom drugih autora (koreografa, pevača itd) i disciplina (ples, video, performans) proizvede relevantan društveno angažovani iskaz kroz operu.

Može li opera, posebno jednog savremenog kompozitora, da privuče mladu publiku koja retko ide i u „obično“ pozorište, sa izuzetkom Malog pozorišta „Duško Radović“ namenjenog upravo mladima?

– Ne treba potcenjivati publiku, pogotovo ne mlađu. Čini mi se da je za konzervativnost beogradske repertoarske politike u velikoj meri zaslužno upravo potcenjivanje publike i u skladu s tim neka vrsta autocenzure, autokastracije. U pitanju stoji da mlada publika ne ide u ‘obično’ pozorište – tačno! Zato što je obično 🙂 . Ali zato je vrlo zainteresovana za ‘neobično’ pozorište, recimo BITEF festival. Zašto mladi ne bi bili zainteresovani za operu Filipa Glasa? Sigurno ne u tolikom broju kao za Madonin koncert, mada i Filip Glas je neka vrsta superstara, u domenu klasične i filmske muzike. Ne mogu nikako da se bavim nekom vrstom predviđanja i kalkulisanja o tome šta treba u pozorištu da se radi da bi se privukla publika. Radim ono što smatram da je društveno i umetnički relevantno i u to se zajedno sa ekipom ulažem do kraja. Nemam šta drugo da ponudim osim iskrene zainteresovanosti i predanog rada na nekom problemu kroz medij pozorišta/izvedbe.

Eskapizam, slepilo za druge ljude i realni svet, posebno u doba interneta, čini se vidljivije nego ikad pre, obeležavaju neka nova derišta, odnosno, one koji su iz njih izrasli. Je li umetnost, čak i ona sa takvom mogućnošću angažmana poput pozorišne, u stanju da potakne na drugačiji pristup?

– Ne znam, ali se ponašam kao da umetnost jeste u stanju da promeni svet. Svet prostorije u kojoj se odigrava ako ništa drugo. Doprinos ove predstave može da bude i samo to da publika kad čuje frazu enfant terrible ne pomisli više na buntovnika nego na derište. Ili kad čuje opera ne pomisli na Verdija nego na Filipa Glasa.

Zahtevna operska produkcija

Autorski tim „Derišta“, pored Đorđeva čine: scenograf Siniša Ilić, kostimograf Maja Mirković, muzikološkinja i teoretičarka kulture Jelena Novak, video umetnica Marta Popivoda, teoretičarka izvođačkih umetnosti Ana Vujanović. Koreografi i plesači su Dragana Bulut, Ana Dubljević, Čarni Đerić, Dušan Murić i još: Chris-Gerard Heyward, Ivana Koraksić i Milica Pisić. Izvođači su Branislava Podrumac, sopran, Marko Kalajanović, bariton, Ljuba Popović, tenor, Ana Radovanović, mecosopran i Miloš Timotijević u ulozi naratora, samog Koktoa. Pijanisti su Nada Kolundžija, Sonja Lončar i Andrija Pavlović, muzičko vođstvo: Srđan Marković. „Derišta“ su nastala u koprodukciji sa Jugokoncertom i DOBom i zato što je u pitanju zahtevna produkcija, ona će za sada biti izvedena još samo dva puta – 9. i 11. decembra.