I Krleži bi se dopalo

Krleža je teško dostižan – svakako, ali prvi put igrom ispričana saga o tragičnoj familiji Glembajevih herojski je poduhvat vredan velikog poštovanja, divljenja, uživanja – i ushićenja. Kažu – i Krleži bi se dopalo. Treba li više? Hrvatsko glumište i razni drugi, koji su Krležu i Glembajeve upisali u svoje umetničke i naučne biografije, vele da su za njih plesni Glembajevi otkrovenje, da nisu mogli pretpostaviti koliko pokret seže duboko u literarno tkivo. Ponekad svojom silinom pojača moćnu Krležinu reč i misao o jednoj mračnoj večeri u domu zagrebačkih patricija.

Kakva grandiozna predstava „Gospoda Glembajevi“ u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu na kraju sezone. Baletski hit preko noći, ispisan brilijantnom koreografskom rukom Lea Mujića. „Neoklasicistički balet o propasti jedne agramerske patricijske obitelji“ originalni je podnaslov ovog baleta u dva čina.

Kakvo smo koreografsko blago ugledali na sceni… Snažan individualni pečat neoklasičnog plesnog jezika, bogatstvo igračkih misli, njihovo povezivanje u rečenice, strukture sola, dueta i silovitih grupnih igara. Tu su emocionalna stanja protkana kroz likove, dramaturški čitljiva nit u kojoj vam nekoliko vrhunaca oduzimaju dah. Istini za volju, koreograf vam ne da ni da udahnete dok ne sprovede svoju ideju do kraja. Melje vas zajedno sa tragičnim likovima porodice Glembajevih, u kojoj su ubistva i samoubistva neretka pojava, preljube baronice Kasteli – obična, tekuća stvar, njena telesna potreba, a verbalni i fizički sukobi – način komunikacije. No, postoji i trenutak kada zaboravljate tragičan usud familije, krv, groblje Mirogoj i tela samobačenih sa sprata Glembajevog doma ili bečke trospratnice. To je erotični duet baronice Kasteli i Leona, u pozne sate, koji se odvija na klaviru uz Betovenovu Mesečevu sonatu, u kome kroz Leonove ruke klizi baroničino puteno telo i saten noćnog ogrtača. U tom trenu, ili koji sat ranije, sahrana je gore u vrhu pozornice, no požuda ne bira momenat, a moral i obziri se ne nalaze u ramu ovog porodičnog portreta.

Mujićev neoklasični stil, moderna konstrukcija utkana u klasičnu igračku misao, daje celom delu jedan nadrealni, viši nivo, dublji upliv u likove i njihove emocije. Uzdiže. Tako da u trenucima ne razaznajete realnost od fikcije. Perfektna tehnika igre na prstima balerina i virtuozna muška igra omogućavaju Mujiću da napravi egzekuciju dela. Veliki komplimenti za igrače Baleta HNK. Tim pre, i više, što strancima, koji čine većinu igračkog korpusa, nije bilo nimalo jednostavno da shvate krležijanski svet složenih likova i događaja. Još jedan veliki posao koji je znalački obavio koreograf.

Beogradski đak, zatim diplomat Bežarove škole u Lozani, Mujić je igrač koji je prošao kroz kreacije i tehnike mnogih eminentnih koreografa danas. I sam je izrastao u koreografa visokog nivoa.

Glembajevi nisu slučajno u njegovom opusu. Svoju sklonost ka literaturi već je pokazao, posebno veoma uspešnom predstavom „Ana Karenjina“, takođe u HNK. Taj uspeh najbolje je potvrđen nedavnim gostovanjem u Sankt Peterburgu, pred ruskom publikom koja strogo sudi o delima svojih književnih velikana. Obrazovan, dobar poznavalac muzike, igrački snabdeven iskustvom najvećih, koji su mu bili uzori, ipak je ostao svoj, ekscentrik, koreograf visoke estetike. Ovaj dar ga krasi tokom celog njegovog opusa i ostaće njegov osobeni znak.

Majstorski odabrana muzika Rahmanjina i Betovena čini se kao da je specijalno pravljena za Glembajeve. Poetika i dramatika ovih muzičkih giganata boji uzbudljive igračke slike, a svedeni, ukusni dekor (Stefano Katunar) sa rafiniranim kostimima (Manuela Paladin Šabanovic) praznik su za oči.

I na kraju, oni koji ovoj predstavi daju svoje visoko zanatsko umeće, igrači, inteligentni, lepi, elegantni. Izdvojimo njih troje, zbog složenosti likova i visokog kvaliteta izvođenja, lepa i erotična baronica Kasteli – Iva Vitić Gameiro, Leone – Andrea Šifano i stari Glembaj Ignjat – George Stanciu. Ostali solisti ne zaostaju za njima, kao i veliki odlični ansambl.

Posle ovakve umetnički raskošne večeri pomislite: mora da bi se dopalo i velikom hrvatskom piscu.