I pored Toma Kruza i Indijane Džonsa, hit u američkim bioskopima je film koji obožavaju teoretičari zavere

„Sound of Freedom“ je nezavisna drama sa elementima trilera, i priča priču o vladinom agentu koji razbija lanac seksualnog zlostavljanja dece koji deluje u Kolumbiji. Glavni lik je zasnovan na Timotiju Balardu, bivšem agentu Ministarstva za unutrašnju bezbednost koji je osnovao organizaciju za borbu protiv trgovine ljudima, a glumi ga Džim Kavizel.

Sajt za prikupljanje recenzija „Rotten Tomatoes“ daje filmu ocenu kritičara od 77%. Ipak, ovo nije tipičan letnji blokbaster. Niz konspirativnih komentara glavnog glumca kao i teme filma pretvorile su film u još jednu žarišnu tačku kulturnog rata.

Naime poštovaoci „Qanon“ teorija zavere u kojima svetom vladaju tajna pedofilska društva, a jedini koji se bori da im stane na kraj je ni manje ni više nego Donald Tramp, prigrlili su ovaj film kao sveto pismo i nešto što se mora pogledati. Naravno desničarski mediji su prigrlili film kao sjajan triler sa bitnim temama koje potresaju društvo, dok su ga levo orijentisani ga nazvali „superherosjkim filmom za očeva sa blagim obolenjem u mozgu“.

Međutim, reference na Qanon nisu sasvim bezazleno postavljene tu. Filmska zvezda celog projekta, Kavizel je više puta govorio o toj temi u svojim intervjuima.Prisustvovao je konferenciji na temu „Qanon“ 2021. i pojavio se nekoliko puta u podkastu Stivea Banona, zagovornika cele te priče,  a nedavno je nazvao priču Qanona „dobrom stvari“.

Koristeći jezik pokreta, upozorio je da „dolazi velika oluja“ i takođe se osvrnuo na „mistične kvalitete“ adrenohroma, hemikalije za koju fanovi ove teorije lažno veruju da se uzima iz mozgova dece žrtava. Tako da sa jedne strane imamo produkcijsku kuću „Angel Studios“ koja nastoji da predstavi ovaj projekat kao mejnstrim film, dok sa druge strane se šire teorije zavere i poruke.

Mnogi se plaše da se ovako stvara šablon za uvođenje ideja krajnje desnice pod maskom lakog letnjeg blokbastera. Stručnjaci koji se bore protiv trgovine ljudi napominju kako ove ideje i borbe ometaju njihove napore i rad. Kako napominju – trgovina ljudima je stvarna, ali ovakvi filmovi prikrivaju pravi problem i stvraju neosnovanu paniku da postoje krugovi ljudi koji čekaju priliku da ugrabe američku decu.

„Angel studios“ kad je film ušao u bisokope, probao je malo da se distancira od izjava svoje glavne zvezde: „Svaki glumac ima svoje mišljenje, a mnogi su rekli kontroverzne stvari“, rekao je gospodin Harmon, predsednik studija. „Za nas se ne radi o tome, već o tome da dobijemo poruku… upravo sada, a to su deca koja pate“.

„Sound of Freedom“ je imao dug i pomalo mučan put do američkih bioskopa. Snimljen 2018. godine, kupio ga je „21st Century Fox“, ali je povučen kada je taj studio kupio Dizni. Zatim ga je kupio Angel – koji nema sedište u Holivudu već u Juti.

Kompanija je saopštila da je 7.000 investitora uložilo ukupno 5 miliona dolara ranije ove godine kako bi plasirali „Sound of Freedom“ putem postova na društvenim mrežama i mimo konvencionalnog oglašavanja. Studio takođe podstiče filmske gledaoce da „plate unapred“ – da kupe i doniraju cenu ulaznice kao način da podrže film, a crkve i konzervativne organizacije su kupile serije karata.

Veliku ulogu u zabrinutosti oko trgovine decom u stvarnom svetu je takođe pomogla marketingu filma. Mel Gibson je podržao film, a Kavizel je snimio promotivni klip u kojem je ponovio rečenicu iz filma pozivajući ljude da ga pogledaju: „Možete poslati poruku da Božija deca nisu na prodaju“.

Film je od početka svog prikazivanja prikupio više od 40 miliona dolara, što je već velika pobeda s obzirom na osnovni budžet od 14,5 miliona dolara. Prošlog vikenda su skoro 20 miliona dolara uzeli na blagajnama, i time bili treći na listi najgledanijih iza novih nastavaka za Indijanu Džons (27 miliona dolara) i Insidious: The Red Door (33 miliona dolara) .