Iako je festival u Kanu otvoren komedijom, dominiraće mračne i ozbiljne teme

Rat još uvek traje. Vakcine se i dalje dele, a maske su, mada sporadično, vidljive i prisutne.

Francuska je duboko podeljena, sa biračkim telom koje je značajno skrenulo udesno.

U drugom krugu, koji je karakterisala apatija i nezainteresovanost, birači su trebali da se opredele za jednog od dva kandidata, pri čemu nisu imali oduševljenja ni za jednog ni za drugog, što je najbolje ilustrovao dominantni slogan – ni Marin le Pen, ni Makron!

Ali u toj utakmici između straha s jedne i bunta s druge strane, odnosno između ksenofobične, ekstremne desnice i umivene, civilizovane desnice, Francuzi su se opredelili za ovo drugo.

Tako je pobedio status quo.

No, stvari tu nisu okončane, budući da su sada u jeku parlamentarni izbori, koji bi mogli da dovedu do značajnog i suštinkog preokreta, ukoliko nenadano ujedinjene i osvešćene levičarske snage – socijalisti, ekolozi, komunisti i sve ostale progresivne snage, okupljene pod vođstvom Žan Luk Melansona, vođe partije Nepodčinjenih (Insoumise), ne naprave iznenađenje i osvoje većinu u parlamentu.

I eto u toj uzavreloj utakmici i partijskoj borbi za osvajanje parlamenta, kanski festival, i pored svog pedigrea, značaja i glamura, deluje nekako potisnut u drugi plan.

Jer treba reći da se pored političke, ekonomske, ekološke i socijalne krize u Evropi i svetu, i film kao umetnost suočio sa krizom, imajući u vidu sve veću popularnost streaming platformi i sve manju posećenost bioskopskh dvorana.

U tom smislu, 75. kanski festival ne samo da želi da reafirmiše sedmu umetnost, već i da pruži doprinos u sagledavanju ovog problema, i to, za početak, jednim filmom, koji bi trebalo da podstakne debatu na ovu temu.

Polazeći od čuvenog dokumentarca Vima Vendersa „Room 666“, iz 1982. godine, u kome je autor postavio ključna pitanja filmskim stvaraocima – da li su filmski jezik i umetnost na putu nestanka, festival je angažovao mladu umetnicu Lubnu Playoust, koja je napravila apsolutno identičan projekat, samo 40 godina kasnije i to sa pitanjem – ne da li film ima budućnost, već o kakvoj je budućnosti reč.

To će, smatraju organizatori, biti dobra prilika da sineasti uporede svoja viđenja, odgovore i vizije i ponude adekvatna rešenja.

Pa šta nas očekuje na ovogodišnjem jubilarnom festivalu?

Po najavi, reklo bi se intrigantan miks filmskih dela, tematski i žanrovski raznovrsnih.

Prisustvo poznatih i slavnih autora poput: Dejvida Kronenberga, braće Darden, Hirokazu Kore-eda, Ruben Ostlunda, Kristijana Munđijua i drugih, kao i nekoliko autora koji će se prvi put predstaviti na međunarodnoj sceni.

Doajen smotre će biti 81-godišnjii poljski reditelj Jerži Skolimovski sa svojim poslednjim delom „Hi-han“.

Iako je festival sinoć otvoren komedijom Mišela Azanivisijusa, program će biti sve samo ne to.

Naprotiv, dominiraće ozbiljne i mračne drame i teme koje preokupiraju savremenog čoveka i predstavljaju zapravo odraz tužnog i zabrinjavajućeg sveta u kome živimo.

Ovogodišnji festival će biti daleko manje lokalan – francuski, a mnogo više internacionalan, budući da će za razliku od prošle godine, kada je u zvaničnoj selekciji bilo čak osam francuskih dela, ove godine biti svega tri.

No zato ćemo videti filmove iz Koreje, Japana, Egipta i Kostarike.

Takođe ovu selekciju karakteriše i prisustvo daleko manjeg broja žena autora, samo njih četiri – Francuskinje Kler Denis, Valeria Bruni Tedeski i Leonore Seraille i Amerikanka Keli Rajnart.

Selektori su ovakvu svoju odluku obrazložili činjenicom da je jedini kriterijum prilikom izbora bio umetnički kvalitet dela a ne pol.

Jedno od velikih pitanja nakon ruske invazije na Ukrajinu je bilo i da li će se filmovi iz ove dve zemlje naći u zvaničnoj selekciji.

Kan se kao i uvek opredelio za svoj put.

Pružajući punu podršku ukrajinskom narodu u borbi protiv ruske agresije predvođene Putinom, festival je zauzeo stav da neće dozvoliti prisustvo ruskoj delegaciji na festivalu.

Međutim, izričito je naglasio da neće biti bojkota ruskih umetnika.

Tako će ruski disident, filmski reditelj Kiril Serebrenikov biti u Kanu sa svojim poslednjim filmom „Žena Čajkovskog“.

Istovremeno na festivalu će biti predstavljena i dela dva ukrajinska autora – veterana Sergeja Loznice i mladog autora Maksima Nakonečnija, koji će predstaviti svoj prvi film.

U zvaničnoj selekciji, koja broji dvadeset jedan film, nema dela britanskih autora, a zbog i dalje važećih putnih restrikcija vezanih za kovid epidemiju, biće i znatno manje autora iz Azije.

Sa neuobičajenim zakašnjenjem objavljen je i sastav ovogodišnjeg žirija.

Na njegovom čelu je slavni francuski glumac Vincent Lindon, a tu je još osam članova – eminentne glumice Rebeka Hal iz Britanije, Deepika Padukone iz Indije, Numi Rapas iz Švedske i Jasmina Trica iz Italije, kao i četiri vrhunska reditelja – Asghar Farhadi, Iranac, Ladj Ly, Francuz, Džef Nikols, Amerikanac, i Joakim Trir, Norvežanin.

Ove godine festival će odati posebnu počast slavnom glumcu i producentu Tomu Kruzu za njegovo ukupno glumačko stvaralaštvo i angažman.

Kanska fešta je sinoć otvorena sa velikom pompom i uz prisustvo brojnih zvezda.

Tom prilikom počasna Zlatna palma je svečano uručena velikom američkom glumcu Forestu Vitakeru, za njegova izuzetna dostignuća kako na umetničkom, tako i humanitarnom planu.

A danas, zvanično, festival počinje sa radom.