Idemo kroz pakao, a raju se nadamo: Zoran Kostić Cane

Igra rečima je Canetova specijalnost i kad ih zapisuje i kad ih izgovora, i čini se da u toj igri lako dolazi do istine i neretko nekih filozofskih opservacija – Unapred mrtvi/ za besmrtnost se borimo /Živećemo u onome što stvorimo.“

Ili oni intimistički stihovi, sa kojima možemo da se identifikujemo i preciznije definišemo vreme u kome živimo :“Pretvaraju me u opšte mesto/ mese me kao testo/ Oblik mi daju oni koji me ne znaju“

U razgovoru za Nova. rs Cane je novinaru Bratislavu Nikoliću između ostalog ispričao da pesme piše od svoje 14 godine a da je ova zbirka u tematskom smislu razgovor sa samim sobom:

„To je obraćanje, jedan intimni razgovor sa samim sobom, sa Bogom, čovekom. Priliku da imaš svedočanstvo za svedočenje dok živiš, dok si prisutan”, objasnio je Cane.

Prema njegovim rečima, njegova sklonost da  na kondenzovan način komunicira dolazi od toga što mu je pesma draža nego priča.

“Ko nas ne zna, taj nas slavi, ko nas zna – taj nas žali. Volim tako da komuniciram, sažeto i jezgrovito. Bolje da sam u poeziji nego u narativu i deklamacijama. Poezija je lepa stvar, kad bi život bio poezija… Ali, to je samo kod nekih, koji pričaju o nekom životu, koji postoji negde. Mi živimo u onom koji znamo, a maštamo o onom o kom smo čuli da postoji. Idemo kroz pakao, a raju se nadamo” konstatuje Cane.

U rečima, kako kaže, se krije Bog sam.

„Da, igram se rečima, ali i gledam da ne izgubim smisao. Jer, obično, igra rečima, ili takozvana inverzija, ne vodi ničemu. Vodi sklanjanju istine u stranu ili pretvaranju u opšte mesto. A u rečima se krije Bog sam, i smisao našeg postojanja. Volim reči, ceo život živim s rečima. Pišem pesme od svoje 14. godine, kakve-takve. I moram da pazim, zato je u ovoj zbirci upotrebljeno malo reči. Mora da se pazi na smisao, na dinamiku, na dah i ritam pesme. S obzirom na to da sam čovek koji se prvenstveno bavi muzikom, tu ima i muzike. Pesma bez muzike je gluva kuća – kaže Cane.

Na opasku novinara da za njega kažu da je nezgodnog karaktera što može biti i potrkrepljeno jednim od stihova iz ubirke „Ukrštene reči“ kao što je  “Nežnost ispod grubosti, kako sam raspoložen, tako ćeš me ubosti…” Cane uzvraća poezijom:

“Vetrić mio da sam bio, možda bih bolje prolazio”. Ima ta pesma, pročitaj je. Ljudi vole da zloupotrebljavaju… Takav sam kakav jesam. A moguće je da mi je karakter guja ljuta.”

Na pitanje da li je neko od pesnika, kad je bio klinac, uticao, na njegovo pisanje odgovara da je najviše voleo autore koji nisu hermetični.
„Uvek je Branko Miljković bio tu negde. Nisam voleo hermetične pesnike. Kao, šta je pesnik hteo da kaže i sve to… Zato ljudi i ne vole poeziju. Uvek sam voleo Đuru Jakšića i Zmaja, kasnije je došao i Dis. Nisam neki pasionirani čitač, dovoljan je jedan stih da me vozi. Kao kada pročitaš “Santa Maria della Salute” Laze Kostića razmišljaš o svemu tome. Još kad shvatiš u kojim godinama je napisana, iz kog vremena je proistekla… Voleo sam rok poeziju, ali pošto sam ruski đak, slabo stojim sa engleskim. To što znam vodi me u nešto što ne znam. Da veruješ tom čoveku koji peva, toj boji glasa, koji može da ti srce zatalasa.

Upitan da li je spreman da oprosti odgovara potvrdno:

“Jesam, moram da opraštam. Kao što i meni opraštaju. Da li sam se digao na levu nogu, narogušio, osuo se od nečije gluposti… Moramo preći preko sebe i doći do sebe. Bez praštanja nema života. Zamisli čoveka koji ne prašta – onda nosi i tuđ i svoj težak teret. Moramo uvek da budemo u fazonu: “Pa, desilo se”. Praštamo, ali ne zaboravljamo. Pažljivo s tim!”, poručio je Cane.

„Težak je meni Dostojevski“

U intervju za Nova. rs  Zoran Kostić Cane je govorio o svojim književnim afinitetima između ostalog i o tome kako mu leži Dostojevski: „Težak je meni Dostojevski. Ja ne volim romane, volim Horacija, na primer. Volim izvore. Sećam se kao klinac “Idiota”, ali “hevi” mi je. Volim poeziju. Pročitam nešto od Dušana Vasiljeva… I u poeziji može neko da bude jako dobar, ali da ne bude za tebe. I onda ne možeš po svom aršinu da ga ocenjuješ, možeš samo da ga poštuješ“