Maroko na Sajmu: Otvorenost prema drugima je manifestacija savremenosti i asimilacija uzvišenih ljudskih vrednosti

Prema njegovim rečima njihova tradicionalna industrija, koju karakteriše upotreba gline, drveta, metala, tkanine i kože, je živa umetnost. Ona privlači pažnju istraživača i naučnika – Arapa i Zapadnjaka, zbog svoje umetničke vrednost koja proizilazi iz srži marokanskog identiteta. Taj identitet je uspeo da prikupi ogromnu količinu etničke, verske i civilizacijske raznolikosti.

On je marokanski kulturno-umetnički milje podelio na tri polja: književno stvaralaštvo, filozofsku misao i marokanski grafički/likovni diskurs.

– Možemo da se pohvalimo akumulacijom poezije, naracije, pozorišta. Poezija i roman posebno ukazuju da je marokanski kreativni diskurs počeo da ‘migrira’ u globalne jezike i kulture i da pronalazi čitaoce kako u zapadnim tako i istočnim kulturama – ukazao je on i pomenuo istaknutog marokanskog pesnika Mohameda Benisa, čiji su tekstovi prevedeni na više jezika.

Slaiki je dodao da njihovi romanopisci stvaraju likove iz srca marokanske stvarnosti i iz utrobe društva kome pripadaju.

– Mnogi od ovih likova su transformisani u društvene modele u kojima čitalac koji nije Marokanac, Arapin, može pronaći mnoge ljudske vrednosti i brige – istakao je Slaiki i za primer naveo imena književnika Mohameda Čukrija, Ahmeda Bozfura, Tahera Benželuna.

Prema njegovim rečima, marokanska književnost nije pisana samo na arapskom jeziku, već postoje romanopisci koji stvaraju na francuskom, kao što su Tahar Benželoun, Mohamed Khair El Din i Idris Khraibi, zajedno sa novom generacijom, kako iz Maroka, tako i iz dijaspore, koja osvaja važne evropske nagrade.

– Pored pisaca koji pišu na španskom kao što je Muhamed Al-Sibari, ako se okrenemo engleskom jeziku, nalazimo i marokanskog pisca koji se snažno probija u američkom književnom prostoru: mislim na Lajlu Lalami, i na akademskog i kreativnog pisca Anvara Mažida – rekao je Slaiki i dodao da je otvorenost prema drugom, manifestacija savremenosti i asimilacija uzvišenih ljudskih vrednosti, ono što ih navodi da grade mostove ka globalnim kulturama.

Govoreći o filozofiji on je istakao da su mislioci od Aristotela do Dekarta, Hajdegera, Fukoa, Deride, Habermasa, Slavoja Žižeka imena koja se nedeljno viđaju u njihovim kulturnim dodacima, koje izdaju dnevne novine.

– Generacija osnivača filozofskog projekta u Maroku sa Azizom Al-Hababijem, Al-Žabrijem, Abdulahom Al-Arouijem i drugim marokanskim profesorima i misliocima bila je verna racionalnom trendu koji je ranije započeo jedan od velikih Marokanaca, Ibn Rušd. Filozofski/intelektualni i kreativni diskursi nisu bili izolovani jedan od drugog i mogu se smatrati otvorenim radionicama koje imaju za cilj da promene čoveka i društvo, a zasnovane su na eksplicitnoj dvostrukoj kritici tradicije i modernosti – istakao je Slaiki.

On je kazao da je i grafički/likovni pokret u Maroku otvoren prema međunarodnim iskustvima i prema arapsko-islamskoj tradiciji.

– Umetnost je poznata po svojoj raznolikosti, pa je tako i marokanska grafičko/likovna umetnost prisutna na međunarodnim forumima – primetio je Slaiki i izdvojio imena umetnika: Mohameda Al-Darisija, Mohameda Al-Melehija, Mohameda Šebu, Mohameda Al-Kasimija…

Umetnost je univerzalno pojmljiva svim ljudskim zajednicama

– Kada čitam „Na Drini ćuprija“, čitam književno delo koje prikazuje istorijsku epohu, ličnosti, događaje i činjenice vezane za određenu geografiju, kulturu, civilizaciju i društvo. Kroz njih se prenose brige velikih zajednica u društvima u celom svetu. Kao Marokanac čitam „Na Drini ćuprija“ i uživam u umetnosti ovog dela. U njemu nalazim intelektualna i kulturna pitanja koja me zanimaju kao pojedinca unutar ljudske zajednice, u svetu u kome živimo sa ukrštanjem velikih ljudskih vrednosti, ljubavi, mira, jedinstva, bratstva, slobode i nezavisnosti, odnosno odbrani principa života, jer je ono izvor postojanja svih nas kao bića – primetio je Slaiki.