Igor Đorđević: Živimo farsičnu političku tragediju

Šekspirov klasik čija aktuelnost prevazilazi svako vreme režira Snežana Trišić, a u ansamblu su: Nebojša Dugalić, Nela Mihajlović, Nataša Ninković, Bojan Žirović, Aleksandar Srećković, Gojko Baletić, Aleksandar Đurica, Vanja Ejdus, Svetlana Bojković…

– Činjenica da je to jedna od Šekspirovih najizvođenijih tragedija govori koliko ga svako vreme traži i treba, valjda pre svega kao odnos jednog društva prema zlu. Jer, iako je samo po sebi ružno, a Ričardov izgled je upravo takav, ne znači da nije zavodljivo i opojno. Ričardova je zavodljiva moć pre svega u njegovoj blistavoj pameti koja se ogleda u njegovom maestralnom korišćenju reči. Šekspir nam svojim stihom stalno pokazuje i dokazuje koliku bezgraničnu moć ima reč. Reč je univerzum. U Šekspirovo vreme se govorilo „slušao sam“ „Hamleta“ ili „Otela“ ili „Romea i Juliju“, a ne „gledao“. I reč je Ričardovo najubojitije oružje. Sam Ričard ne počini nijedno ubistvo u komadu, on ih samo rečju naruči ili još bolje, dopusti da budu izvršena – kaže u razgovoru za Danas glumac Igor Đorđević.

* Koliko je politika i borba za vlast odmakla od 1593. kada je napisana ova drama?

– Odmakla je samo u sredstvima i načinu, ali načela i principi su isti. Iako se u tom vremenu rođenjem i nasledstvom dolazilo do vlasti, ono nije isključivalo spletke, manipulacije i svaku vrstu amoralnosti – sve što i danas vidimo kao deo borbe za moć. Zapravo, to vreme na engleskom dvoru je u stvari zametak današnje političke stvarnosti. Demokratija je u nekim društvima, čini se, otupila surovost, a zapravo je samo ponešto zakomplikovala igru. Ali kad se malo razgrne ta stvar, pa čak i kad pročitate samo mejnstrim istoriju, vi vidite da ona ne da nije otupljena nego je samo složenija i podmuklija i time opakija. Srednjovekovni ili liberalno-demokratski mrak – svejedno vas lako guta.

* Da li su aktuelni događaji u Srbiji i pre svega predsednički izbori dali novi smisao vašoj predstavi? Da li ste razmišljali o „zimi našeg nezadovoljstva“ i o „suncu Jorka koje naše jade pretvara u leto“ u našoj situaciji?

– Naravno da jesu. Pozorište ne sme da bude hermetična institucija koja je dovoljna sama sebi. Takvo pozorište koje ne komunicira sa trenutkom u kojem nastaje nema nikakvu svrhu. Ali jeftino je i vulgarno pozorište kome je samo to svrha – da bude dnevnopolitički aktuelno. Mi ne moramo da se bojimo ni jednog ni drugog, jer nas čuva ni manje ni više nego Šekspir! Ali je neverovatna činjenica da bujnu maštu pozorišnih i filmskih stvaralaca stalno nadjačava naša stvarnost. Ne možete smisliti dovoljno ludilo koje se sutra neće pojaviti kao glavna vest u nekoj od eminentnih informativnih emisija. Hoću da kažem da mi se čini da mi već živimo pozorišnu predstavu ili dugometražni film. Najčešće mi se čini da je po žanru farsa ili neki jeftini triler C produkcije gde se već na početku zna ko je ubica. Ali sam najbliži mišljenju da je ono što je najsličnije našoj predstavi koju radimo – farsična politička tragedija.

* Ričard Treći je jedan od prvih negativaca u istoriji teatra koga je publika zavolela i s kojim se identifikovala, bez obzira na njegove moralne vrednosti. U čemu je zavodljivost ovog zlobnog, grbavog i beskrajno inteligentnog čoveka, koji može da zavede ženu dok stoje pored leša njenog svekra?

– Pored neustrašivosti, brzine misli i dela, Ričardova se moć ogleda u nepogrešivom poznavanju ljudske duše i njenih slabosti, i on precizno cilja tamo gde ste najtanji, i tako najmoralniju osobu okrene i pretvori je u goru od sebe. Time stalno dokazuje publici da nije on taj koji je grbav i nemoralan već da su to svi oko njega. Odvratno i genijalno.

* Ričard je radikalni makijavelista koji spletkama i manipulacijama postaje engleski vladar. Ipak, njegova genijalnost možda se najbolje vidi u onoj sceni kada posle svega što je učinio da dođe do moći, odbija da preuzme krunu. U čemu je tajna Ričardovog političkog uspeha?

– Tajna je u sposobnosti da pročita mnogo pre ostalih okolnosti i da mnogo pre svih na njih, vrhunskom manipulacijom, odreaguje i nametne svoje okolnosti. Dakle pre svega u brzini delovanja. A tu brzinu mu omogućavaju um koji je veliki i lišen morala tj. emocija koje dosta usporavaju i iracionalizuju postupke. Dok recimo Hamlet levitira nad pitanjem kako da postupi u teškoj situaciji, i pita se „biti ili ne biti“, Ričard dela. I danas, kao i onda, politika nije stvar morala niti emocija već razuma tj. golih interesa.

* Iako je sve što Ričard čini test moralnosti za publiku, on ipak ostaje kompleksna, izmučena figura (neko ko nije predviđen da vlada, ko je „upola završen“, „na koga psi laju“…) a ne samo zločinac. Ima li mesta za empatiju, razumevanje njegovog ponašanja?

– Psihološki i te kako ima. Škart roba, nevoljen i prezren od majke, on je stalno potiskivan i guran u stranu. Rastao je tako u senci braće odlikaša kao nakaza i kao sramota ugledne porodice. Kud ćete bolju podlogu za vrhunskog zlikovca.

* Ričard se odriče savesti zarad moći, ali njega na kraju ipak more strašni snovi. U čemu je Ričardova tragedija? Shvata li on šta je zapravo sve bio spreman da učini zarad moći?

– Onog trenutka kad brana u glavi pukne, kad mu gvozdeni razum zamuti podsvest, kad mu u san dođu sve koje je pobio… tog trenutka on gubi konce i završava nasilnom smrću. Divan je monolog jednog od Ričardovih plaćenih ubica gde on ulazi u svađu sa savešću i žali se drugom ubici da zbog nje ne može čovek da se opusti i uživa u životu. Nije slučajno Šekspir reč Savest dao samo plaćenom ubici u komadu, a ne nekom od političnih moćnika.

* Šekspirova drama, koja je krajnje iskrivljeni istorijski prikaz stvarnog kralja Ričarda i koja se često smatra „tjudorskom propagandom“, pokazuje da se u politici sve pamti i naplaćuje. Da li je zaista tako?

– Kao što sam rekao, politika očigledno nije stvar morala već interesa. Šekspir je i to očigledno vrlo dobro znao.

* Pomenuli ste plaćenog ubicu i taj monolog. NJegov kolega kaže da je njegova savest u „Glosterovom novčaniku“. Nešto slično vidimo ovih dana u Srbiji, gde je većina građana ekonomski ucenjena. Na šta smo sve spremni da bismo sačuvali ono što imamo i šta nam je to donelo?

– Ekonomska beda vuče i svaki drugu, to su naši vlastodršci fenomenalno shvatili. Neobrazovano i osiromašeno stanovništvo lakše sve guta i možete ga jeftino kupiti. Propagandom. Na čekove. Na sendvič. Za hiljadu dinara. Otuda su plate naših nastavnika koji uče i vaspitavaju našu decu i profesora koji pretvaraju mlade u misleće ljude i stručnjake, više mali znak pažnje države nego dostojanstvena suma novca. Kupiti diplomu, sama ta fraza je toliko jadna i kontradiktorna, ali, nažalost, u nas, svakodnevna. I s takvom pazarenom stručnošću doći do najznačajnijih funkcija jedne države… Ali stvarno, gde to ima?

* U Šekspirovom delu dešavanja na dvoru preslikavaju se u scenama sa ulice, gde slavni pisac pokazuje šta misli narod o svemu što se događa u vlasti, šta kaže javno mnjenje. Mislite li da su i aktuelni protesti po gradovima Srbije direktna slika događaja u vrhu? Kako vi tumačite ova dešavanja?

– Drago mi je što nisam bio u pravu kad sam mislio da je bukvalno sve otišlo dođavola. I da postoje mladi ljudi u ovom društvu koji nisu podlegli apatiji i nasilnom ispiranju pameti. Da se nije sve pretvorilo u farmu, sarmu i goli oportunizam. I neka protestuju, neka se bune. Ovo je njihova država od koje traže da bude država u kojoj je moguće dostojanstveno živeti i iz koje se ne beži glavom bez obzira. I ja sam u njihovim godinama protestovao, izlazio sa celom klasom na poklon posle ispita glume u Otpor majicama. Šetao, duvao u pištaljke, prkosio policiji. Mi smo protestovali zbog nas, ali i da ne bi morali oni. Ali oni koji su postali naše političke vođe su debelo zajebali. Istorijsku šansu i poverenje koje su dobili potrošili su na sebe, a ne nas. Nadrasla ih je pohlepa. Mogli su zaista da budu blistavi primeri naše istorije, a postali su raspuštena i sitna banda. I? Ništa. Došli su nam isti ljudi protiv kojih smo se mi kao studenti bunili. Ista imena i prezimena. Ista, malo umivena, filozofija. Pa borite se, studenti! Podrška. Samo dobro pazite koje političke vođe pravite i prihvatate, jer vam se to, ako budete hrabri i uporni, može i ostvariti.