Ilustracija kao vid egzorcizma

Ovde je svima previše mračan, možda zato što se mnogo negativnih stvari svakodnevno viđa, pa ljudi nemaju filtere i kada još vide nešto mračno, osete da ne mogu više – tako za Danas srpsko-francuska umetnica Milena Nićić, autorka projekta MyllenArt, pojašnjava raskol među kulturama u kojima stvara.

Njeni radovi, uz radove više od sto umetnika, postavljeni su na otvaranju trećeg Festivala i Međunarodne izložbe najboljih ilustracija ispred Paviljona „Cvijeta Zuzorić“.

Nićić stvara kombinujući underground alternativni zvuk i jedinstveni vizuelni doživljaj koji ga prati, tako što bira boje u odnosu na ono što čuje. Nadrealistički prenosi svoje okruženje i karakteristike koje kod ljudi primećuje – od najbližih, pa do gospođe koja joj prodaje cigarete na trafici… Tako nastaju dela sa više lica na jednoj kreaturi i mikro pričama oko nje.

Umetnica sarađuje sa izdavačkom kućom „P.T.P Records“ kao dizajner i ilustrator, kao i WinteRock Fest festivalom u Bonvilu, na kome stvara upečatljiv dizajnerski koncept, a kreirala je i vizuelni identitet festivala „Full Moon Maniac“ na kom je izlagala seriju ilustracija inspirisanih srpskom alternativnom scenom. Između ostalog izložbe je imala u Bonvilu, La-Roche-sur-Foron -u i Lionu.

– Crteži su za mene neka vrsta egzorcizma jer mi pomažu da neke stvari izbacim na papir, i kad nacrtam završila sam sa tim. Iščistim se. Ljudi uglavnom komentarišu da je moj still organski. Iako je kliše, od malena sam volela Dalija, a kad sam ušla u taj nadrealistički stil upoznala sam malo mračnije ilustratore poput Gigera i Alex Grey-a, ilustratora Tool-a, koji mešaju postojeće i nepostojeće momente i od toga prave svoj svet – pojašnjava Nićić i povodom svog arta dodaje da je u pitanju miks Balkana i Zapada, odakle potiče i gde je živela.

Nićić u delu stvara sopstvenu mitologiju, prožima biljke sa humanoidnim oblicima, biljku koja se spaja sa čovekom poima kao život, jer je odrasla blizu šume. Paralelno se vide asocijacije vode i vodenih životinja, ribe sa stopalima mesto repa.

Njen rad se prepoznaje na omotima albuma „O nečemu lepom“, beogradskog sastava Dingospo Dali, dizajnu omota za drugi album benda Besne gliste, sarađivala je sa niškim sastavom Samalas, kantautorom Markom Aleksandrom Gajićem, kao i bendom Regulator. Inače, trenutno završava i omot za album Igoru Sidorenku, frontmenu benda Stoned Jesus i u pitanju je njegov solo projekat.

– Prvi omot sam uradila 2012. jer sam u srednjoj školi upoznala divnog dečka iz razreda sa kojim sam sedela na matematici – koji se zove Thomas Saddier. On je studirao muzikologiju i završio doktorske studije. U Francuskoj je osnovao svoj muzički „label“. Pošto je znao da se bavim dizajnom upitao me je da mu radim „cover“ za novi projekat. Za njega sam uradila dvadeset omota jer je on sulud i previše kreativan, zna da svira trideset instrumenata što iz Afrike, Indije… i sa njim je svaki projekat izazov – kaže umetnica.

Pored muzičkih angažmana Nićić je ilustrovala i zbirku poezije Ivana Miljakovića „Revolt ka grotesknom“.

– To je zbirka jako teške poezije, ali mi je drago što je došla u životnom trenutku kada sam se, čitajući njegove pesme, pronašla u tom besu i kritici društva, svi znamo kakva nam je bila 2020. godina. Poeziju sam ilustrovala prirodno kao da sam je ja pisala – pojašnjava Nićić.

Stilsko odstupanje zarad Bigza

Ilustracija koja je odjeknula na domaćoj sceni zbog iseljena umetnika iz zgrade Bigza stilski odudara od svega što Nićić inače radi. U pitanju je ktitor zbgade – Bigz Lives.

– Znalo se da je u planu da ugase Bigz. Nije to bila tajna i postojala je želja da se pokrene projekat. Sandra i Vida koji su u Bigzu držali studio Sova, koji su mi maltene ko porodica, pitali su me da li imam ideju da napravim ilustraciju. Pošto su umetnici koji su tamo stvarali ktitori Bigza, jer kao što je i sama zgrada arhitektonski značajna i ima svoj stil, tako i oni koji su tamo stvarali igraju veliku ulogu, odlučila sam da to ilustrujem bukvalno, iako inače stilski to ne praktikujem – umetnik drži Bigz i iz njegove glave izlazi sva ta kreativnost, druženje, ljubav, sunce umesto „kreativne lampice“, sve što se tamo dešavalo – pojašnjava ona.

U pozamašnoj veličini ilustracija je bila postavljena na okupljanju „Prostor za umetnike“ i ljudi su pored nje palili sveće, zato Nićić smatra da je i poruka poslata uspešno.