Ilustrovani “Hobit” DŽ. R. R. Tolkina

„Hobit” je veličanstvena i neodoljiva avantura ispunjena neizvesnošću i suptilnim humorom u kojoj se već naslućuje prebogat pejzaž Tolkinovog sveta.

Pisan za decu profesora Tolkina, „Hobita“ su odmah po objavljivanju 1937. godine oduševljeno prihvatile i čitalačka i kritička publika. Danas je „Hobit“ uvršten u jednu od najvoljenijih i najuticajnijih knjiga 20. veka, kao prethodnik bezvremenom klasiku „Gospodar prstenova“.

Podsetimo, Bilbo Bagins je prvi hobit iz Okruga koji je postao slavan i svojim delima utro put svom narodu za čuveni poduhvat Družine Prstena. Veliki čarobnjak Gandalf predložio ga je kao saputnika Torinu i Patuljcima u velikoj avanturi preotimanja blaga od Zmaja – Šmauga Veličanstvenog – zbog Bilbovih izuzetnih sposobnosti i provalničkih veština, kao i umešnosti u opasnosti, koju po njegovom izgledu možda niko ne bi ni naslutio…

Isprva krajnje nesklon pustolovini, Bilbo okleva i nerado kreće na tegoban put ka Samotnoj planini, i ne sluteći šta će mu se sve desiti na tom putu, da će susresti turobno stvorenje Goluma, da će i ne hoteći doći do magičnog prstena koji će pokrenuti čitav lanac velikih događaja, i da će uspeti svojim lukavstvom da se izbavi iz naizgled pogubnih prilika…

„Kada bi nas više cenilo hranu, veselje i pesmu nad gomilanjem zlata, bio bi ovo srećniji svet”, reći će za njega Torin Hrastoštit, ispočetka sumnjičav spram korisnosti jednog hobita.

Inače, „Hobit“ je jedan u nizu Tolkinovih romana o Srednjoj zemlji koji je završen 1936. godine, a čije se prvo izdanje pojavilo 1937. godine.

Prvobitno je bio napisan kao dečja knjiga, koja je sadržala elemente mitologije iz Silmariliona koji su kasnije iskorišteni da povežu „Hobita“ sa „Gospodarom Prstenova“.

Radnja romana se odigrava u Trećem dobu (po Tolkinovom računanju vremena), nakon radnje zbirke priča Silmarilion, a pre „Gospodara Prstenova“ i govori o hobitu Bilbu Baginsu i njegovim saputnicima na putovanju do Samotne planine, sukobu sa zmajem Šmaugom, i povratku kući.