Imamo Kafku kakvog nema čitav Balkan

Sabrana dela, u izdanju Službenog glasnika, čine knjige: „Nestala osoba“, „Proces“, „Zamak“, „Sabrane priče 1“, „Sabrane priče 2“, „Sabrane priče 3“, „Sabrani crteži“, „Razgovori Sa Kafkom / O Kafki“.

– Kafka je neko ko se ne može preceniti. NJegov značaj za svetsku književnost je neprocenjiv po mnogo čemu, jer nas je naučio zašto književnost uopšte postoji, i dan danas, posle toliko milenijuma, zašto od Gilgameša do danas ne odumire. Nećemo imati bolji i ubedljiviji odgovor na t, od samih Kafkinih dela – primetio je Jovica Aćin, i dodao – U Sabranim delima imamo najverodostojnijeg Kafku, imamo Kafku kakvog nema na čitavom Balkanu.

On je Kafku uporedio sa zagonetkom o kojoj se mnogo pisalo i govorilo, ali i zaključio da je za spoznaju samog autora najbolje čitati izvorno Kafkina delo, a ne komentare i interpretacije istog.

– On je i dalje zagonetka, ali ne mrtva, već živa zagonetka i živo sudeluje u današnjem vremenu. Za mene je on junak bez premca. I kao takav junak se nalazi i u mom grotesknom i sentimentalnom romanu „Dozvola za biciklo“ – kazao je Aćin.

Priređivač dela jednog od najintrigantnijih autora u književnosti podsetio je da Kafki nisu odoleli ni veliki svetski pisci poput Borhesa, Nabokova, Markesa… i da su ga ne samo čitali, već i bili pod njegovim popriličnim uticajem.

U svetu postoji desetak objavljenih Kafkinih biografija, rekao je još Aćin podsetivši da je poznato da je Kafka rođen 1880. i neke, da je bio tri puta veren, od toga dva puta sa istom ženom.

– Kada je počeo da iskašljava krv, sledećih pet-šest godina, do kraja života, sve je manje mogao da jede i pije, tako da je preminuo koliko od tuberkuloze i grla, toliko i od gladi i žeđi, te 1924. On je ostavio instrukcije da se njegovi rukopisi unište. Nemali broj rukopisa, po mojoj proceni oko 50 procenata njegovog rada, uništeno je. Međutim, zato što njegov prijatelj Maks Brod nije poslušao Kafkin zavet, mi danas imamo Kafku – zaključio je Jovica Aćin.