Imamo li potrebne resurse i znanja za pravi odnos prema kulturnoj baštini?

Vide li njihovi saradnici angažovani u ustanovama kulture čiji su osnivači lokalne samouprave, projekte vezane za kulturnu baštinu kao važne, dugoročne, višestruko isplative investicije kako sa stanovišta održivog razvoja tako i kao snažnog komunikacijskog alata za integraciju u evropske procese?

Uspevaju li i jedni i drugi, da objasne građanima u svojoj zajednici da je briga za kulturnu baštinu i njeno očuvanje zajednička odgovornost građana, sturčnjaka i lokalne vlasti ?

Ako tako najodgovorniji i zaposleni u ustanovama kulture na lokalnom nivou, i doživljavaju kulturnu baštinu poverenu im na upotrebu i čuvanje uspevaju li da za te svoje stavove obezbede podršku donosioca odluka na tom, lokalnom nivou ili u strahu od materijanih (ne) prilika, i ne čine mnogo truda da adekvatno promovišu projekte vezane za kulturnu baštinu najpre na lokalnom nivou a potom i u širem nacionalnom i međunarodnom okruženju?

Ti evropski biseri materijalne kulturne baštine kojima raspolažemo treba da, u zajedništvu sa pojedinim, nestvarno lepim, predelima i našim tradicionalnim gostoprimstvom, budu realna mogućnost za razvoj turizma koji, svojsteno mu je, povlači i ubrzani razvoj drugih privrednih aktivnosti.

Pridružimo li tom spisku nedovoljno iskorišćenih resursa materijalne kulturne baštine i brojne kulturne manifestacije i druge art-efekte nematrijalne kulturne baštine, kroz jedan integralni i sveobuhvatni pristup, eto i s punim pravom, razloga za veru da nam može biti bolje i sa skromnim finansijskim sredstvima koja inače izdvajamo za potrebe kulture.

Kraj je godine koja je proglašena za Evropsku godinu kulturnog nasleđa godine u kojoj su po prvi put od kako je pre šesnaest godina pokrenuta Nagrada Evropske unije za kulturno nasleđe (EU Prize for Cultural Heritage) čak toje laureta iz Srbije: Projekat obnove Paviljona Kneza Miloša u Bukovičkoj Banji, Konzervacija Tvrđave Bač i Istraživanje i katalogizacija Državne umetničke kolekcije u Beograd.

To je složićete se i svojevrsna , snažna i jasna, poruka za nas da smo mi nesporno narodi velike evropske kulturne matrice koja svoju snagu nalazi u razičitostima razvijajujći duh toleranicije i međusobnog uvažavanja bez agresivnog stava prema drugom i drugačijem.

Ova i druga otvorena pitanja kao i uverenje da nas u Evropi baš zahvaljujući bogatoj, jedinstvenoj i raznovrsnoj kulturnoj baštini, znaju gledati i drugim očima osim kroz prizmu surove ,dnevne real politike povod su da vas mi iz KV Novosti, kroz seriju tekstova u okviru projekta „Dolina kraljeva je graditelj “našeg evropskog identiteta “ podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja, bar podsetimo na tu nisku bisera razasutu od Vrnjačke Banje, preko Kraljeva, Raške, Novog Pazara sve do Tutina, kojih, moguće je, zbog brojnih razloga nismo ni svesni nit se prema tim biserima našoj kulturnoj baštini, mahom nasleđenom od predaka, odnosimo onako kako to ona zaslužuje.