Imamo samo formalnu toleranciju

Tribinu je organizovao Merlinka festival u saradnji sa Filmskim centrom Srbije, a podržana je od strane Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije u okviru projekta „Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške. Učesnici tribine bili su: reditelj Stevan Filipović, urednik filmskog i stranog serijskog programa Radio- televizije Srbije Nikola Popević, urednik kulture nedeljnika NIN Dragan Jovićević, scenarista, dramaturg i filmski kritičar Dimitrije Vojnov i filmski kritičar Zoran Janković, kao i moderator Predrag Azdejković, selektor Merlinka festivala.

Učesnici su se složili u tome da su manjine su srpskom filmu malo prisutne, ali da ipak postoje filmovi koji se dotiču ovih tema. Izdvojeni su filmovi „Stršljen“, „Miloš Branković“, „Život i smrt porno bande“, „Guča“, „Crna mačka beli mačor“, „Parada“, „Šišanje“ i drugi.

„Kako se osvešćuje pitanje manjina, njihov tretman postaje sve politički korektniji, ali, u stvari, tu dolazimo u jednu paradoksalnu situaciju u kojoj politička korektnost treba da se izgradi, a ona se gradi kroz dela koja ljudi ne gledaju. Ono što bi trebalo da bude tendencija jeste da se ta izgradnja odnosa prema manjinama u kulturi prebaci iz sfera aktivizma koji se obraća samo aktivistima u sferu koja se obraća građanima“, rekao je Dimitrije Vojnov i kao pozitivan primer izdvojio seriju „Ubice mog oca“ koja se jednim delom bavi i problemom LGBT manjine.

Filmski kritičar Zoran Janković je izdvojio osobe za invaliditetom kao možda najmanje zastupljene manjine u srpskom filmu i skrenuo pažnju na to da je u poslednjih dvadeset godina netrpeljivost promenila obličje i da danas imamo jednu formalnu toleranciju, ali da je suštinski nema. „Devedeset pete godine u Sava centru je održana premijera filma ‘Dupe od mermera’ Želimira Žilnika gde su junakinje, seksualne radnice transvestiti, prošetale crvenim tepihom i poklonile se publici, što bi sad bilo prilično nezamislivo.“

„Nijedna manjina nije našla svoj pravi izražaj ni u jednom od navedenih filmova“, rekao je Dragan Jovićević skrenuvši pažnju na to da su „u socijalističkoj Jugoslaviji, gde je bilo dosta pučkih komedija, manjine bile u funkciji komedije, međutim sada su često u funkciji neke vulgarnosti, u smislu jedne vulgarne naracije“.

Poseban osvrt je napravljen na film „Pored mene“, koji je izazvao burnu reakciju na društvenim mrežama posle njegovog prikazivanja na RTS-u zbog homoseksualne scene.

„Od svih tema koje su otvorene u filmu jedina reakcija je bila na to što su se gejevi poljubili. To je potpuno svođenje filma na jednu dimenziju“, rekao je reditelj filma Stevan Filipović i osvrnuo se na negativne komentare i pretnje koji su, kako je rekao, ipak bile manje nego posle filma „Šišanje“. „Pored toga imamo i drugu granu reakcija, a to su prosvetni radnici. Tu je bilo baš radikalnih reakcija, od onih da to ne treba prikazivati i da je to strašno do toga da ipak treba pričati o tome.“

Nikola Popević sa RTS-a je rekao da su na toj televiziji i ranije prikazivani filmovi u kojima je bilo sličnih scena, ali da nije bilo takvih burnih reakcija. „Naša publika je jako osetljiva kada su u pitanju maloletnici. Lako će proći film koji ima nasilje ili golotinju, ali kad god su u pitanju maloletnici, reakcija je značajno podignuta u odnosu na bilo šta drugo“ – rekao je Popević.

Na kraju Dimitrije Vojnov je dodao da mu se čini da su kod nas karakteri manjina nedovoljno razvijeni i prepoznatljivi autorima.

Dimitrije Vojnov:

“Kako se osvešćuje pitanje manjina, njihov tretman postaje sve politički korektniji, ali, u stvari, tu dolazimo u jednu paradoksalnu situaciju u kojoj politička korektnost treba da se izgradi, a ona se gradi kroz dela koja ljudi ne gledaju”

Zoran Janković:

“Na premijeri filma ‘Dupe od mermera’ Želimira Žilnika junakinje, seksualne radnice transvestiti, prošetale su crvenim tepihom i poklonile se publici, što bi sad bilo prilično nezamislivo”

Dragan Jovićević:

“U socijalističkoj Jugoslaviji, gde je bilo dosta pučkih komedija, manjine su bile u funkciji komedije, međutim sada su često u funkciji neke vulgarnosti, u smislu jedne vulgarne naracije”