Imigracija i književnost

„Macantini ukršta dve priče. Jednu o majci koja sa svojim detetom i ilegalnim imigrantima prelazi more u malom čamcu u nadi da će se dokopati Evrope i drugu koja govori o italijanskoj porodicu koja je nakon Drugog svetskog rata beži iz siromašne Italije u Libiju. U toj zemlji tokom sedamdesetih godina sa dolaskom Gadafija na vlast kao bivši kolonisti bivaju proterani nazad. I u svojoj domovini, oni žive kao tuđinci i vode jedan tužan, obeskorenjeni život“, objašnjava za Danas Anđelkovićeva.

Kako kaže, za ove priče nije važan politički kontekst ljudi o kojima se govori, već je reč o univerzalnoj temi – koja se to tačka može smatrati domom.

„More je jako važan simbol u ovoj knjizi. Ono je velika voda, granica koja deli razdvojene ljude, ali i izvor života. Ljudi koji plivaju u moru, nalaze svoju snagu. Nažalost more ima i ulogu onoga što je naš pesnik nazivao „plavom grobnicom“, jer ljudi tu i gube svoje živote, utapaju se“, napominje ona.

Među nekoliko novih naslova koje je ova izdavačka kuće objavila u prethodnom periodu je i „Društvo mrtvih pesnika“ N. H. Klajnbaum. Zanimljivo je da je ovaj roman nastao po filmu, a ne obrnuto, što nije uobičajan proces.

„Ova književnica je već imala nekoliko takvih projekata gde je film prenosila u književnost i u svim, kao i u ovom, taj postupak je bio veoma uspešan. Kao i u filmu reditelja Pitera Vira i ovde je glavna tema odrastanje – kako mlad čovek može da formira svoju ličnost i individualnost u odnosu na autoritete porodice, društva, škole… Profesor književnosti Džon Kiting, koga je na filmu otelotvorio Robin Vilijams, i ovde je ključna figura koja mlade ljude uči kako da čitaju poeziju i kroz učenje književnosti otvara im put ka tumačenju života. Udruženje koje osnivaju podstiče ih da kroz poeziju važnih pesnika tragaju za načinom da postanu pravi ljudi, da se odupru i pruže otpor“, objašnjava urednica.

Zanimljivo je da je knjiga u Americi objavljena neposredno posle premijere filma čij je scenario napisao Tom Šulman 1989. godine. Naslov je imao je vrlo dobar odjek.

„Ljudi koji su voleli film voleli su i knjigu. Mislim da će ovaj roman biti zanimljiv i za one koji su odrastali uz taj film, ali i za mlade generacije koje ga nisu gledale, pa ovu priču mogu upoznati kroz knjigu“, napominje ona. .

I roman „Bračni zaplet“ koji je napisao američki književnik grčkog porekla Džeferi Judžinidis govori o uticaju književnosti na savremeni život. Ovaj dobitnik Pulicerove nagrade domaćoj publici poznat je po knjizi „Midlseks“.

„Junakinja Judžinidisovog romana završava studije književnosti i piše diplomski rad o mestu braka u knjigama Džejn Ostin i Džordž Eliot. Večno pitanje koliko književnost i ono što čitamo ma veze sa savremenim životom projektuje se na njen ljubavni život. Ona je rastrzana između dve ljubavi i preispituje sebe i taj rascep u kom se našla između strasti prema nekome ko je pomalo problematičan i onog ko je u svakom pogledu uzoran i primeran ali prema kome ne postoje tako snažna osećanja. Kroz rukavce te priče čitaoci prate i neke druge teme, baveći se putevima svo troje mladih junaka. To je roman odrastanja i traženja smisla života kroz ljubav ali i kroz književnost“, zaključuje Anđelković.