Osobena, uvek svoja imenom, izgledom, talentom, Milena Jeftić Ničeva Kostić nakon što je realizovala zamišljeni scenski prostor iz priče „Malog princa“, primila nagradu za životno delo „Mali princ“ Međunarodnog festivala za decu u Subotici, u svojoj 78. godini zauvek se preselila u predele „Malog princa“.
Diplomirala je i magistrirala na Akademiji za primenjenu umetnost na odseku za scenski kostim. Za nju je „kostim često više od kostima, ponekad se transformiše u scenografiju, a nekad u lutku“. Jedan deo svog radnog veka je bila slobodni umetnik, a drugi deo je poklonila Malom pozorištu „Duško Radović“.
S ljubavlju je stvarala lutkarske predstave, jer ju je lutka od detinjstva inspirisala kao „neizmerno bogatstvo oblika pojavnosti“. Težila je totalnom teatru animacije. NJena vizuelizacija predstava su najlepše slike u pokretu. Insistirala je na tome „da kostim, scena, lutke ne budu samo pomagala glumcu već i dostojni partneri“.
Izvrsnost Milene Jeftić Ničeve Kostić je naročito došla do izražaja u lutkarskoj predstavi Zrenjaninskog pozorišta lutaka „Balkanski mitovi“, Srboljuba Stankovića. U njoj je otišla mnogo dalje od rekonstrukcije narodnih običaja stvarajući originalnu umetničku celinu „koja iako se bavi folklorom, na trenutke gubi lokalna obeležja i dobija univerzalno značenje“.
NJena rešenja, kako piše u jednoj kritici, „sugerisala su lepotu i mađijsku snagu kamena, drveta, kože, vune, lana, rastinja – materijala iz čovekovog prirodnog okruženja“. Ova predstava je 1992. godine osvojila (i nagrade i) publiku na 24. Lutkarskim susretima Srbije (Zrenjanin), 42. Susretu pozorišta Vojvodine, 37. Sterijinom pozorju (Novi Sad) i na 26. Bitefu.
NJena mašta je u Malom pozorištu „Duško Radović“ oformila sjajne i neobične predstave za pamćenje: „Simpatija i antipatija“, „Sudbina jednog Čarlija“, „LJuljaška“, „Crvenkapa i zbunjeni vuk“, „Svemirski zmaj“, „Lek protiv starenja“, „Dve babe i tri žabe“, „Mali princ“, „Čudesni vinograd“, „Laži kaži kabare“, „Alisa u zemlji čuda“, „Petao sa repom duginih boja“, „Kolariću Paniću“, „Pepeljuga“, „Lepotica i zver“, „Talični Tom i Daltoni“, „Bajka o caru i slavuju“, „Zvezdani dečak“, „Srpska drama“, „Devojčica sa šibicama“…
Nije zapostavljala ni druga pozorišta: „Korešpodencija“, „Kako zasmejati gospodara“, „Bogojavljenska noć“, „Vojvotkinja od Malfija“, „PLAY Aleksandar Popović“, „Iz života kišnih glista“, „Bergmanova sonata“, „Faust“, „Terasa“, „Seksualne neuroze naših roditelja“, „Carta de amor“, „Čekaj me na nebu ljubavi moja“…
Bila je član ULUPUDS-a i ULUS-a, podjednako zastupljena kako u pozorištima tako i galerijama. Sarađivala je sa mnogim pozorištima u Srbiji i našim vrhunskim rediteljima: Srboljubom Stankovićem, Arsenijem Jovanovićem, Vidom Ognjenović, Mirom Erceg, Egonom Savinom, Ivanom Vujić, Tanjom Mandić Rigonat.
Kao slikar ostvarila je veliki broj samostalnih izložbi: u Beogradu, LJubljani, Novom Sadu, Sarajevu, Baru, Kotoru, Budvi, Zrenjaninu, Vršcu, Čačku, Pančevu, Subotici, kao i u Poljskoj, Francuskoj, Izraelu, Švedskoj, Nemačkoj, Australiji…
Milena Jnk je nagrađivana sa više desetina nagrada za svoje pozorišno i likovno stvaralaštvo. Svoje legate, zaveštala je za života Galeriji Matice srpske i Kući legata, kojoj je pre nekoliko meseci poklonila i stan- atelje u ulici 27. marta u Beogradu, u kome je živela i slikala. Pridružila se u tišini svojim dragim saradnicima: Stevanu Pešiću, Srboljubu Stankoviću, Zoranu Hristiću…
Autorka je teatrolog i glumica Malog pozorišta „Duško Radović“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
