Indiferentnost je za Konstantinovića bio i politički i etički poraz

Na kolokvijumu je govorila profesorka Univerziteta Kolumbija iz Njujorka i Konstantinovićeva prijateljica Branka Arsić, na temu njegovog shvatanja prijateljstva, ali i političkih i praktičnih posledica koje iz tog shvatanja proizilazi. „Njegova ideja o prijateljstvu duboko je zasnovana na brizi, ne samo o moralnosti i etici prijateljstva, nego je uvek težila jednoj određenoj politici i praksi življenja i jednoj određenoj ideji angažmana u svetu“, navela je Arsić.

Ovom temom Konstantinović se bavio u svojoj knjizi „Beket prijatelj“ u kojoj se osvrće na Semjuela Beketa i njihovo prijateljstvo i u kojoj analizira same Beketove ideje i svoj odnos prema njima. Arsić navodi da Konstantinović tumači Beketovo delo kao radikalnu kritiku evropskog idealizma koju dovodi do apsurda. „Sva Beketova dela su investirana u istoriju evropskog filozofskog idealizma kao i istoriju privilegovanja ideje, idealnosti, samosvesti i sopstva kao odvojenih od tela, kao mesta gde se sve dešava. On ga shvata kao jedno intenziviranje svesti i samosvesti do njihovog raspadanja. Beket traži suštinu sopstva do koje ne može da dođe, što rezultira u Beketovom ćutanju“, rekla je Arsić. Ona navodi Beketovu rečenicu „Ja, ja sam daleko“ i kaže da je Konstantinović prevodi na jedan konkretni egzistencijalni nivo i pita se da li to znači da je daleko i od svojih prijatelja i kakve bi bile etičke konsekvence toga i kakve bi bile etičke konsekvence jednog stava da je neko udaljen od svega u situaciji u kojoj se odvijaju dramatični istorijski događaji. „Beket je čovek samoće koji može da živi u svetu iznad ljubavi i mržnje i Konstantinović se pita koji je to svet i odgovor je da je to svet ravnodušnosti i indiferentnosti koji nije svet etičke poželjnosti. Onoga trenutka kada poželimo da smo iznad ljubavi i mržnje, mi smo izvan opštenja i usred indiferentnosti. Tu ja vidim vezu između etičkog aspekta prijateljstva, kako je Rade i praktikovao i mislio, i političkog aspekta njegovog mišljenja o prijateljstvu. Indiferentnost je za njega bila jedan poraz prijateljstva, za razliku od Beketa, za koga je to bio poraz sopstva, indiferentnost je za Konstantinovića bio i politički i etički poraz. To je uzrok svih političkih katastrofa, indiferentnost prema patnji drugih. Kada se vratio iz Sarajeva za vreme rata Konstantinović je rekao da je video čudovišnost i indiferentnost prema toj čudovišnosti koja je bila još gora čudovišnost“, istakla je Arsić i dodala da je za Konstantinovića važan taj izlaza iz sopstva i da je njegovo žrtvovanje u prijateljstvu nužno. „Življenje u drami ljubavi i mržnje, koja uvek podrazumeva i izneveravanje i rizik da bi se došlo do nekog opštenja koje je uvek teško jer smo svi različiti. To Konstantinović prenosi i na politički plan smatrajući da angažman prema drugosti koja je u nevolji počinje iz osećaja izlaženja iz sebe i prevazilaženja ravnodušnosti“, naglasila je Arsić.

Branka Arsić predaje englesku i uporednu književnost na Univerzitetu Kolumbija i direktor je diplomskih studija. Njene knjige iz teorije književnosti objavljuju najprestižniji američki izdavači. Doktorirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Konstantinovićem se bavila najviše u vezi sa njegovom knjigom „Dekartova smrt“. Dobitnica je ovogodišnje najveće američke nagrade za non-fiction radove koju dodeljuje asocijacija za moderne jezike.