„Kao strukovna udruženja i udruženja civilnog društva čija je prevashodna misija očuvanje kulturnog (pa i graditeljskog) nasleđa Srbije, sa velikom zabrintošću smo dočekali informaciju u medijima u kojima je objavljeno da će svi delovi kompleksa Beogradskog sajma, izuzev Hale 1, biti srušeni.

Iako smo, u okviru svojih svakodnevnih delatnosti, kroz procedure usvajanja različitih urbanističkih planova na vreme upozoravali zašto je takav scenario pogrešan, očigledno je da je izostala pravovremena reakcija i nadležnih institucija.

Zbog toga smo odlučili da im se obratimo zvanično, o čemu sada obaveštavamo i javnost.

Rušenje jednog od najprepoznatljivijih simbola savremene arhitekture i urbanizma Srbije, ali i inženjerskog inovatorskog poduhvata u svetskim okvirima, smatramo neprihvatljivim, nedovoljno promišljenim i pogrešnim.

Pismo je upućeno Ministarstvu kulture Republike Srbije, Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kutlure i Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Predmet: Inicijativa za reviziju Odluke o prestanku važenja odluke o utvrđivanju Beogradskog sajma u Beogradu za spomenik kulture, Vlada RS 05 broj 110-3532_2005-16 od 22.01.2009, Sl. Glasnik RS broj 5_2009.

Poštovana/Poštovani,

Obraćamo Vam se sa inicijativom za reviziju Odluke o prestanku važenja odluke o utvrđivanju Beogradskog sajma u Beogradu za spomenik kulture (Vlada RS 05 broj 110-3532_2005-16 od 22.01.2009, “Sl. Glasnik RS” broj 5_2009), kojom je ukinuta Odluka o utvrđivanju Beogradskog sajma u Beogradu za spomenik kulture (Vlada RS 05 broj 633-5959_2008 od 15.01.2009, “Sl. Glasnik RS” broj 4_2009), i ukinuta pravna zaštita sa kulturnog dobra kompleksa Beogradskog sajma, da bi naknadno Odlukom o utvrđivanju Hale 1 Beogradskog sajma za spomenik kulture (Vlada RS 05 broj 633-900_2009 od 19.02.2009, Sl. Glasnik RS broj 16_2009) samo objekat Hale 1 Beogradskog sajma bio utvrđen za kulturno dobro, bez definisanja uže i šire zone zaštite kulturnog dobra.

Deleći izuzetnu zabrinutost i uznemirenost javnosti povodom napisa u medijima o potencijalnom rušenju objekata u komplesu Beogradskog sajma, a koje su dodatno pojačane istupanjima najviših državnih i gradskih zvaničnika, kao i stavkama Generalnog urbanističkog plana Beograda do 2041. izloženim na ranom javnom uvidu juna 2022. godine, te predlogom Urbanističkog projekta za delove k.p. 10652/2, 10652/6, 11114/1, 11127/1, 11121/42, 11121/45 i 11123/26 KO Savski venac, apelujemo na Ministarstvo/Zavod da preispita gore navedene, a po našem mišljenju izuzetno problematične odluke, kojima je kompleks Beogradskog sajma u roku od jednog meseca dobio, a zatim izgubio status kulturnog dobra početkom 2009. godine.

Dodatno zabrinjava činjenica da od proglašenja Hale 1 za kulturno dobro nije urađena ni kategorizacija kulturnog dobra, iako je već iz teksta Odluke o utvrđivanju Hale 1 Beogradskog sajma za spomenik kulture jasno da je reč o spomeniku kulture koji je po svojim tehničkim i tehnološkim karakteristikama jedinstven u svetu, predstavlja prekretnicu u arhitekturi i građevinarstvu Srbije i Jugoslavije, te zaslužuje da bude kategorisan kao kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Podsetićemo da je reč o prednapregnutoj kupoli inženjera Branka Žeželja, akademika i profesora univerziteta, koja i danas drži svetski rekord kao kupola sa najvećim rasponom (97/107m), a koja je građena tehnologijom prednaprezanja.

Hala 1 je značajna i sa aspekta primene tehnologije prefabrikacije, te specifične montaže prefabrikovanih elemenata, sa čijom je izgradnjom tehnologija prefabrikacije omasovljena u našem građevinarstvu, što je posledično dovelo do revolucionarnih pomaka u domaćoj arhitekturi, a zbog čega je ona danas globalno poznata i prepoznata kao jedna od referentnih tačaka za moderni pokret u arhitekturi.

O tome svedoči i podatak da je Beogradski sajam, građen po idejnom projektu arhitekte Milorada Pantovića, akademika i profesora univerziteta, bio jedan od poduhvata koji je bio izložen na paradigmatičnoj izložbi Ka konkretnoj utopiji: arhitektura Jugoslavije, 1948-1980 u Njujorku u Muzeju moderne umetnosti tokom 2018. i 2019. godine, kao i na brojnim drugim izložbama koje se bave ovim građevinskim fondom.

Graditeljska baština čovečanstva

Ovaj nezaobilazni reper konstrukterstva Srbije i Jugoslavije, danas se već interpretira i kao graditeljska baština čovečanstva.

Čitav kompleks Beogradskog sajma a naročito prednapregnute kupole, predstavljaju i jedan od pionirskih oglednih projekata fundiranja na slabo nosivom tlu beogradskog priobalja, a u osvit masovne izgradnje sadržaja na području današnjeg Novog Beograda.

S tim u vezi, neobično je da ovako značajno kulturno dobro bude zaštićeno kao usamljeni objekat, izuzet iz ostatka kompleksa, čijih ostalih 12 hala i pasarela čine jednako važan građeni kontekst Hale 1. Naglašavamo i da Hale 2A i 2B i Hala 3, takođe, imaju izuzetnu arhitektonsku, tehničku i tehnološku vrednost kao izvanredni domaći primeri tananih ljuskastih armirano-betonskih i prednapregnutih konstrukcija, koje su oborile relevantne rekorde u trenutku izgradnje i inovirale respektabilna polja konstrukterstva ljuskastih kupola, u okviru kojeg su koncipirane i izvedene.

Kupole Hala 2A i 2B inženjera akademika Milana Krstića su dve spojene armirano-betonske ljuske u obliku hiperboličkog paraboloida, koje se oslanjaju na prednapregnute ivične nosače, a oni na po 4 stuba u uglovima, na kvadratnoj osnovi dimenzija 48h48m, što je u tom trenutku najveći raspon Emona kupola u svetu.

Konstrukcija krova je projektovana prema sistemu Emona (Aimont), uobičajenog maksimalnog raspona do 12h12m.

Pre Beogradskog sajma ovakve ljuske su napravljene kao svojevrsni ogled u nešto većim dimenzijama (29h29m) u industrijskom kompleksu „Viskoza“ u Loznici.

Značaj konstruktivnih rešenja Hala 2A i 2B je svetskih razmera, jer je Milan Krstić unapredio dotadašnja saznanja o graničnim vrednostima izbočavanja ljuski i došao do zaključaka da se sigurnost prednaprezanjem bar udvostručuje.

Kupola Hale 3 inženjera akademika Milana Krstića je takođe jedinstveni poduhvat i originalno arhitektonsko i konstruktivno rešenje u obliku sfere prečnika 100 metara, presečene sa dve vertikalne ravni na rastojanju od 48 metara.

Armirano-betonska ljuska je uklještena u ivične nosače i prednapregnuta u zoni oslanjanja na iste: u poprečnom pravcu sile prihvataju kosi stubovi i prenose do tla, dok su u podužnom pravcu postavljeni vertikalni stubovi ispod lučnog ivičnog nosača.

Ivični elementi predstavljaju statički sistem kontinualnih nosača preko 9 polja u podužnom pravcu, i kontinualnih nosača preko 8 polja u poprečnom pravcu.

Izgradnja je zahtevala formiranje čeličnih zatega u ploči za prijem horizontalnih sila u osloncima naspramnih kosih stubova na tlu.

Pored inovativne upotrebe betonskih konstrukcija, na ovim objektima su među prvima upotrebljene aluminijumske strukturalne fasade, koje su omogućavale formiranje velikih staklenih površina.

Nakon izgradnje ovih hala, tada primenjene nove i inovirane tehnologije građenja ulaze u redovnu praksu širom Srbije i Jugoslavije, kao i na inostranim gradilištima domaćih firmi.

Imajući u vidu sve navedeno, kao strukovna udruženja i udruženja civilnog društva, zahtevamo hitnu reakciju nadležnih institucija, te izmenu rešenja o utvrđivanju Hale 1 za spomenik kulture i proširenje granica ovog kulturnog dobra.

Odluku je potrebno odmah revidirati, te pravno zaštititi kompleks prema obrazloženju iz ovog dopisa.

Spremni smo da se uključimo u čitav proces i pomognemo izradi Elaborata koji prethodi Odluci, kao i da podržimo svaki pozitivan institucionalni pomak u procesu očuvanja našeg vrednog savremenog arhitektonskog stvaralaštva prepoznatog na svetskom nivou.

Srdačno,

Tanja Damljanović Konli,
Predsednica
Dokomomo Srbija

Katarina Maksimov,
Predsednica
Društvo konzervatora Srbije

Vesna Marjanović,
Generalna sekretarka
Evropa Nostra Srbija