Insistiram na životnom pozorištu 1

Ne smemo da budemo pamfletski, već moramo da budemo u srži onoga što nam se događa sada i to je životno pozorište.

To kaže u razgovoru za Danas Snježana Abramović Milković, direktorka Zagrebačkog kazališta mladih (ZKM), čija je predstava „Hinkeman“ (Ernst Toler/Igor Vuk Torbica) proglašena za najbolju na 21. Jugoslovenskom pozorišnim festivalu – Bez prevoda u Užicu.

*Kako biste ocenili sadašnji pozorišni trenutak u Zagrebu i Hrvatskoj?

– To je jako kompleksno pitanje. Kolege se žale da više nemamo toliko profilisanih pozorišta u kojima bi reditelji unosili nove ideje. ZKM je poznat po tome da otvara nove rediteljske pravce i da sebi može da dopusti čak i da eksperimentiše. Moramo da pomeramo granice u pozorištu, inače bismo ostali u građanskom teatru. Nažalost, u Hrvatskoj, u poslednjih nekoliko generacija, nemamo baš mnogo kvalitetnih reditelja. Zbog toga mi je veoma drago što sam uspela da vratim Igora Vuka Torbicu, jer je on odrastao u Rovinju, iako je beogradski đak, i da ga angažujem prvi put u ZKM-u. S druge strane, sve više jača glumački teatar, jer glumci svojim improvizacijama, a ne samo igrajući zadate role, donose posebnost i iskorake u rediteljskom radu. I autorski teatar je prisutan u ZKM-u, jer se postavljaju predstave po motivima postojećih drama. Ipak, najveći problem je u tome što nas oni koji nas finansiraju teraju u neku vrstu hiperprodukcije. To nije dobro za pozorište, jer su se kreativni procesi sveli na maksimalno dva meseca, što je veoma kratko. Nemamo kreativnu slobodu da možemo duže i temeljnije da istražujemo i da pripremamo predstave. Nekad se zaista osećam kao na traci u takvoj „kreativnoj industriji“.

*Prošlu sezonu u ZKM-u kritičari su ocenili izuzetnom…

– Ona jeste bila izuzetna, zato što su smo uradili dve antologijske predstave – „Hinkeman“ i „Čarobni breg“, po nemačkoj dramatizaciji, u režiji Januša Kice. One su obeležile i kompletnu zagrebačku pozorišnu sezonu prošle godine. Uspostavili smo i koprodukcije sa nezavisnom scenom, što je veoma važno, pa smo u saradnji sa „Montažstrojem“ realizovali „Crnu knjigu“, autorski projekat Boruta Šeparovića o bankarskom sistemu. To je potresno svedočenje ljudi koji su se zadužili u švajcarskim francima.

*Koje naslove ste planirali u ZKM-u ove sezone?

– Deo našeg repertoara je namjenjen mladima i to je jedna od naših misija, pa smo, prvi put na hrvatskoj sceni, uradili predstavu „Šerlok Holms“. Ostatak sezone je posvećen hrvatskim piscima, jer mislim da je potrebno da im pružimo šansu. To je „Noćni život“ Ivana Vidića, koji režira Paolo Mađeli, a premijera će biti krajem decembra. Postavićemo i roman „Črna mati zemla“, mladog pisca Kristijana Novaka, dramaturg je Tomislav Zajec (član žirija užičkog festivala, prim. autora), koji režira Dora Ruždjak Podolski. Tu je i autorski projekat Olje Lozice po motivima teksta Gorana Ferčeca „Radnice u gladovanju“, koji govori o radnicama preduzeća „Kamensko“ koje su ostale bez posla i štrajkovale glađu.

*Primetno je da su to socijalno angažovani komadi…

– Ja na tome insistiram, jer je to važno u ovom trenutku. Ne smemo biti pamfletski, već moramo da budemo u srži, u trenutku našeg društvenog bića, onoga što nam se događa sada i to je životno pozorište.

*Osnivač ZKM-a je Grad Zagreb. Koliki je budžet za produkciju i da li je to dovoljno?

– Pre dve godine, kada sam postala direktorka, počele se uštede u institucijama i budžet nam je smanjen za 25 odsto. To je gradska institucija koja se finansira na adekvatan način, ali nemamo dovoljno novca za program, za koji se godišnje izdvaja oko 180.000 evra. S druge strane, naša zgrada nije dugo obnavljana i stalno imamo velike troškove. Imamo 1.400 dece koja prolaze dramsko, lutkarsko i plesno učilište i od njihovih kotizacija obezbeđujemo deo novca, ali i od prodaje ulaznica i predstava. Međutim, to je i dalje tranzicijski model finansiranja, jer za plate zaposlenih se izdvaja 80 odsto, a za programe svega 20 odsto. Tako je u celom regionu. Grad plaća svoje obaveze, a mi pokušavamo da sopstvenim angažovanjem obezbedimo dodatni novac.

Tri nagrade za "Hinkemana"

Predstava „Hinkeman“ proglašena je za najbolju na užičkom festivalu, koji je završen sinoć. Istom komadu, koji je publika ocenila takođe najvišom ocenom (4,86), pripala je nagrada za najbolju režiju (Igor Vuk Torbica) i za najbolju mušku ulogu, koju je Ozren Grabarić ostvario kao Majstor ceremonije.

Nadi Šargin dodeljena je nagrada za dve uloge – Elizabeta u komadu „Marija Stjuart“ i Zora Šišarka u predstavi „Bela kafa“, NP Beograd. Grupa NUMEN i Ivana Junke nagrađeni su za scenografiju u predstavi „Hamlet“, JDP, a Marina Vukasović Medenica za kostime u komadu „Bela kafa“.

Olgi Odanović, za ulogu majke Janje u predstavi „Bela kafa“, pripala je nagrada za epizodu, a najbolji mladi glumac je studentkinja glume Vanja Jovićević, koja je tumačila Kneginju Zorku u predstavi „Šćeri moja“ CNP Podgorica. Specijalna nagrada je dodeljena Vlasti Velisavljeviću za ulogu Duha Hamletovog oca, u predstavi Hamlet, JDP.

Odluke o nagradama, koje nose naziv „Ardalion“, dodelio je žiri u sastavu: Dejan Mijač, pozorišni reditelj, Miodrag Tabački, scenograf, Željka Turčinović, dramaturškinja iz Zagreba, Goran Jevtić, glumac, i Tomislav Zajec, dramaturg iz Zagreba.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari