Posle Mocartove opere „Don Đovani“ na početku ove sezone, Narodno pozorište u Beogradu i Opera i teatar Madlenianum nastavljaju saradnju i na baletskoj sceni, koja će se 19. maja u NP krunisati premijerom baleta „Hazarski rečnik – lovci na snove“ po motivima istoimenog kultnog romana Milorada Pavića.
Ovaj jednočini balet u Madlenianumu biće izveden 24. maja, najavljeno je juče na konferenciji za novinare u NP.
Reč je o međunarodnoj koprodukciji – reditelj i dramaturg je Lidija Pandur, koreograf Ronald Savković, kompozitor Miroslav Bako, kostimograf Angelina Atlagić, scenografiju je uradila hrvatsko-austrijska kuća za dizajn i konceptualnu umetnost Numen, a dizajn svetla Jaša Koceli. Ovom predstavom u kojoj učestvuje ansambl baleta NP na scenu svoje matične kuće posle 24 godine vraća se primabalerina, reditelj i koreograf Sonja Vukićević. Ona je omaž slovenačkom pozorišnom reditelju Tomažu Panduru, koji je pozorišnu predstavu „Hazarski rečnik“ 2002. postavio na sceni beogradskog Centra „Sava“. Iz te pozorišne produkcije u baletskoj verziji učestvuju Lidija Pandur, Ronald Savković i Sonja Vukićević.
– Puno toga sam te 2002. naučio i rad na toj predstavi inspirisao me je posle u daljem radu kao igrača i koreografa. Iako nam je predstava puno pomogla, balet je potpuno drugačiji. Jasno je da ne želimo ništa da ponavljamo i da tražimo neko novo čitanje Pavićevog romana i onoga što može da se pretvori u lovce na snove. NJegove rečenice, ideje tog romana, ti lovci koji ne pripadaju nijednoj religiji, nego su kradljivci snova kao i igrači, koji se svakog novog dana pune snovima, imaju puno toga sličnog baletskoj karijeri. Nekako ideja svih nas koji se bavimo ovim poslom – umetnošću, jeste da – dok ima snova – ima i Hazara – kaže za Danas Ronald Savković.
On ističe da su „Pavićeve rečenice tako formirane da otvaraju neku magiju i viziju u samom procesu stvaranja zbog čega je koreografija morala da bude slojevita, dok je ritam tih rečenica delovalo na njegovo razmišljanje i formiranje baletske i koreogafske fraze“. Ronald Savković objašnjava da je njegova saradnja sa kompozitorom Miroslavom Bakom počela prošle godine u Švajcarskoj na premijeri baleta „Kaligula“ koji je bio mala priprema za „Hazarski rečnik“.
– On je bio na mojoj predstavi „Aleksandar“, posle koje mi se javio i rekao da bi jako želeo da radi sa mnom. Ja sam poslušao njegovu muziku, koja ima neku novu energiju, nešto sveže, urbano, moderno, baš ono što ja volim – kaže Savković.
Miroslav Bako bavi se komponovanjem i produkcijom elektronske muzike, a iza sebe ima više od 110 dela za muzičke kuće širom sveta i vlastiti studio u Staroj Pazovi. Bako je naglasio da je za njega „Hazarski rečnik“ kao literarna i dramaturška podloga bio obavezujući i da je njegova muzika ispoštovala Pavićevo delo.
– Ova predstava biće iskorak u baletskoj profesiji. To je delo je prepuno simbola i bezgraničnih mogućnosti za pokret, telo i vizuelne efekte. Ujedno, biće podsticaj da naš genije Milorad Pavić bude više prisutan na domaćih scenama, na kojima je nedovoljno zastupljen – rekao je Konstantin Kostjukov, direktor Baleta NP.
Prema njegovim rečima, premijerom baleta „Hazarski rečnik“ počinje obeležavanje 150 godina NP, a Madlenianum ove sezone obeležava dve decenije rada.
Aktuelnost antičkih tirana
Na pitanje zbog čega se u svojim baletima bavi antičkim temama – Aleksandar Makedonski, Kaligula, Hazari…, Ronald Savković odgovara da se „kroz epsku priču teme malo otvaraju oči i vidi se da se ništa nije promenilo“. „Ti oblici vladavine i megalomanije, te velike Evrope i ti tirani i dan-danas dešavaju se potpuno isto i postoje. Sve što se dešavalo kod Aleksandra dešava se i 2018, tako da to je delo danas modernije i aktuelnije, kao što je slučaj i sa Kaligulom, da ne spominjem imena“, kaže Savković.
Čuveni Pavićev roman
Prvo izdanje Pavićevog romana „Hazarski rečnik“ 1984. objavila je izdavačka kuća Prosveta. Iste godine, kao najbolji jugoslovenski roman, ova knjiga dobila je NIN-ovu nagradu, a 1992. nagradu za roman decenije grafičkog ateljea Dereta. Preveden je na više jezika, a bio je u prvih deset na književnim listama NJujork tajmsa. Pavić je Hazarima počeo da se bavi još kao student, ali je umesto naučne studije, napisao priču o ovom nestalom narodu u formi naučnog leksikona složene strukture sa posebnim pravilima čitanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
