Integritet ozbiljnih izdavača je narušen

Klub čitalaca Arhipelag dobio je veliki broj članova. Prodaja knjiga posredstvom sajta značajno se povećala tokom pandemije, od ranijih oko sedam odsto, sad je dostigla nivo od 20 odsto naše ukupne prodaje – kaže za Danas Gojko Božović, direktor i glavni urednik Arhipelaga. Međutim, veliki problem, po njemu, jeste da izdavači nisu mogli da organizuju javne događaje posvećene knjigama.

„Onlajn kultura ne može u ovom trenutku da zameni programe uživo. Ali, uprkos svemu pomenutom i nepomenutom, sačuvali smo produkciju“, kaže Božović.

Arhipelag kontinuirano objavljuje nove knjige prepoznatljivih srpskih i svetskih pisaca iz književnosti i humanistike.

Među prošlogodišnjim naslovma nalaze se i vrlo zahtevne knjige kao što su Doba carstva Erika Hobsbauma, Žena u okupiranoj Srbiji Ljubinke Škodrić ili autobiografska knjiga Ljudmile Ulicke – Sveto smeće.

Ove godine, pored čitavog niza novih dela savremene srpske i svetske književnosti, između ostalog i knjige priča Ljudmile Ulicke – O telu duše u prevodu s ruskog Nede Nikolić Bobić, objavljena je studija Boška Mijatovića – Istorija državnih finansija Srbije 1876-1895, a stižu i kapitalne knjige iz istoriografije – Staljin.

Život jednog vođe Olega Hlevnjuka i Istorija Jadrana Eđidija Ivetića.

„Verujem da će čitaocima posebno biti izazovna knjiga prepiske Danila Kiša. Biće to kulturni događaj po temama koje pokreće i po načinu na koji osvetljava važne književne, kulturne i društvene teme, a biće to i najbolja biografija Danila Kiša“, napominje Božović.

Rizičan i neodgovoran događaj

„Mnogi ljudi, poput mene, nisu samo profesionalno već su i emotivno vezani za Sajam knjiga. Ali, budimo realni, mnogo je teže bez socijalnog i kulturnog života kakav smo smatrali uobičajenim pre pandemije nego samo bez Sajma knjiga. On je važan segment tog socijalnog i kulturnog života, ali se ne možemo ponašati kao da se ništa ne događa. Nije pravo pitanje da li je Sajam knjiga potreban – svakako jeste, pravo pitanje je da li je u ovom trenutku moguć. Odgovor je jasan i samorazumljiv, svejedno što se već dve godine izaziva veštačka drama oko njega i pravi mu rđavu uslugu – kao masovna manifestacija u zatvorenom prostoru u vreme pandemije bio bi rizičan i neodgovoran događaj. Potrebno je da ovo međuvreme iskoristimo kako bismo očuvali ideju Sajma knjiga, ali i da ga unapredimo u odnosu na njegova izdanja iz nekoliko poslednjih godina uoči pandemije. Bio je, pre svega, velika knjižara, veliki diskont i outlet knjiga. Izgubile su se izlagačka i programska dimenzija, kao i njegov međunarodni uticaj. To su sve stvari koje treba imati u vidu kako bi se osnažio i iskristalisao profil Sajma knjiga koji bi imao još veći uticaj i privlačnost za čitaoce različitih ukusa, generacija i senzibiliteta“, kaže Božović na temu može li srpska kultura da o(p)stane bez ove manifestacije.

„Pandemija nam je učinila toliku medveđu uslugu da nam je dala prostor da se do u beskraj žalimo što nema Sajma knjiga, kako ne možemo ono i ovo, a sigurno bismo mogli da nije te proklete korone. Nije da nije, virus čisti ko mećava, ali umesto knjige žalbi bolje da ispisujemo u snalaženju znake koji nam osvetljavaju put“, misli Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće Clio.

„I taman sam se naoštrio da iskažem svoju veliku fascinaciju nadzornim kapitalizmom i pretnjama koje nam ta sila sistematično upućuje, kad stiže izveštaj Vesne Jovanović (RTS) sa Frankfurtskog sajma. Kratka ali snažna priča Kim Tui, kanadske književnice vijetnamskog porekla. Kanada je počasni gost, a Kim počasna zvezda sajma“, kaže Hamović i dodaje da roman Kim Tui Em, koji je Clio objavio nedavno u prevodu Ljiljane Mirković sa francuskog jezika, izaziva veliku pažnju.

U katalogu Clia od nedavno je i memoarskoesejističko, autopromišljajuće delo Fragmenti vremena Džona Banvila, u prevodu Ksenije Todorović.

Tu su i naučni bestseler Doba nadzornog kapitalizma profesorke sa Harvarda Šošane Zubof, i Divovi Pitera Filipsa, knjiga-laboratorija koja analizira elitu svetske vlasti.

Todor Kuljić ispisao je Manifest sećanja levice, borbeni poklič za sve ugnjetene i nove proletere, a Joram Hazoni, izraelski i američki profesor, Vrlinu nacionalizma.

Tradicija preživljavanja

Petar V. Arbutina, izvršni direktor sektor za izdavanje knjiga i leksikografskih izdanja Službenog glasnika, podseća da Sajam knjiga treba posmatrati u širem smislu a ne samo kao tezgu na kojoj se prikazuju i prodaju knjige.

„Iako se poslednjih par decenija sve uglavnom svodilo na tu jednostavnu kupoprodajnu relaciju, koja je od praznika pisane reči stvorila autlet knjiga i jeftinih ideja senzacionalizma, tumačenih na balkanski način. Neminovno je da se onda, kako to ovde obično i biva, sva priča održavanja sajma knjiga u promenjenim okolnostima svede na materijalnu kvantifikaciju jedne posustale ideje. Kao i uvek dosad, o svim važnim događajima i procesima pričamo onda kad dugogodišnji procesi kulminiraju i kad se problemi iz prostora zajedničkog rešavanja izmeste u prostor sukoba interesa“, kaže on za Danas.

„Izdavači su napokon ušli u sistem preko svojih delegata u Odboru sajma knjiga, pa mogu da odlučuju o stvarima koje ih se neposredno tiču. To je način da se odluke donose na osnovu sučeljavanja stavova i mišljenja, a ne da se pred izdavače izlazi sa gotovim predlozima i rešenjima, kao sa nekakvim katil fermanima koji ne trpe nikakvu kritiku ili drugačije mišljenje. Mislim da je ova pandemijska situacija pokazala da je važan i neophodan pluralizam mišljenja ali i odgovornosti“, poručuje Arbutina.

Glasnik u sajamske dane ulazi sa novim izdanjima i popustima u svojim knjižarama. Neki od najzanimljivijih su: Milena Pavlović Barili, Život i delo, Mussolini ante portas – italijanski fašizam i jugoslovensko susedstvo (1919-1925) Milana Ristovića, Ima Ii života prije smrti Roberta Torea, Dani koje ću pamtit i- druženje sa Džonom Lenonom i Joko Ono Džonatana Kote, Budimir Lončar – od preka do vrha svijeta Tvrtka Jakovine.

„Vanredni uslovi rada izazvani epidemijom novog gripa ostavili su i ostavljaju dovoljno ozbiljnog traga na izdavačku delatnost. Druga je stvar što je tradicija preživljavanja u ovoj profesiji naučila izdavače (većinom privatne) da pregrme svaku prepreku“, kaže glavni urednik Geopoetike Vladislav Bajac.

On podseća da je proizvodnja naslova smanjena, tiraži su manji, tanka nit zarade se topi…

„Psihološka strana problema je posebna priča: integritet svakog ozbiljnog izdavača je narušen jednom vrstom paničnosti koja se pojavila kod izvesnog broja njih. Ali i kod saradnika koji čine ovu delatnost. Upravo kad je teže, traže se lakša rešenja. Nerazumevanje težine položaja onog dela utopističke ili makar optimističke strane delatnosti, ne priznaje se. Samo materijalna. Sad imamo jednu vrstu uravnilovke među kućama u onome što se nekad zvalo profil kuće to jest poetika, programska politika. Izdavači programski sve više liče jedni na druge, a to je posledica borbe za opstanak. Moralni uzusi su poremećeni i nepisana etička pravila su narušena“, ukazuje Bajac.

Budućnost je sa nama, samo da je prepoznamo

Prema njegovom mišljenju, novac je postao osnovno i skoro pa jedino merilo vrednosti, u skladu sa neoliberalnim kapitalizmom, koji je zamenjujući teze oko pojmova kreativno, individualno i sl., zloupotrebio njihova osnovna značenja.

Kovid 19, po njemu, ubrzao je neminovnost onoga što čeka izdavačku delatnost: ili totalnu propast vrednosti ili oštro, grubo i bez ostatka razdvajanje ciljeva ovog posla, a time i izdavača.

„Igra je ionako već dovoljno beskrupulozna, a uvijena u oblande površne javnosti i medija, da je jedna vrsta anarhičnog reza negde pred nama. Što bi rekli – ili dža ili bu. Iako ovo deluje kao prekretnica, ona to nije. Ona je samo čišćenje dvorišta: kao ono koje nas čeka u politici, čeka nas i u književnoj javnosti, onoj logističkoj. Naravno da je odluka svih izdavača, svih udruženja i grupacija (zajednička!) da se ne pristane na održavanje Beogradskog sajma knjiga – odgovorna. I zbog zdravstvenih i zbog ekonomskih razloga. Možda je i ta odluka deo budućeg tzv. pregrupisavanja pojedinaca, izdavača i njihovih simpatizera (publike) i polazak na jedan manje siguran, ali pročišćavajući put u budućnost koja je već tu sa nama. Samo da je još prepoznamo“, poručije glavni urednik Geopoetike.

Ta izdavačka kuća objavila je dvadesetak odličnih naslova, za koje nudi sajamske popuste od 30 do 50 odsto. Posebno je zanimljiva studija Hinduizam – Mnogo buke oko Tog Jednog Milice Bakić Hayden. Tu su Otoci Milana Milišića, Koža vremena Aleksandra Genisa i Plamen Lenarda Koena, između ostalih.